Napoleon
Aleksandar Dima
Savremenici francuske istorije ranog devetnaestog veka, Napoleon Bonaparta i Aleksandar Dima Otac, kao da nam delom Napoleon istim glasom saopštavaju sve o životima jednog cara i jednog književnika. Dima Otac svedoči da su se ove dve ljudske gromade susrele dva puta, tokom njihovog zemaljskog života. Susreti su nesumnjivo dovoljno nadahnuli hroničara i pisca, tako da je Napoleon pred nama skoro bez maske, onakav kakvim ga pamte hiljade ljudi koje su mu slavodobitno klicale, isto tako i hiljade onih koji su pod njegovim mačem povili glavu.
Već u svojoj tridesetoj godini Napoleon je bio gospodar Francuske. Vojnu karijeru počeo je kao artiljerijski podoficir, da bi 1793. godine, preuzevši Tulon od britanskih snaga, koje su pomagale francuske rojaliste, munjevito napredovao u vojničkom zvanju. Nakon vojne kampanje u Egiptu, 1799, Napoleon se tajno vraća u Pariz, gde je izvršio državni udar i postavio sebe za prvog konzula. Napoleon time postiže neograničenu političku vlast. Pet godina kasnije je sâm sebe krunisao za cara Francuske. Tokom prve decenije 19. veka, zaratio je sa skoro svakom važnijom evropskom silom, dominirajući kontinentalnom Evropom nizom pobeda – od kojih su najslavnije one kod Austerlica i Fridlanda – i uspostavljanjem saveza, imenujući bliske saradnike i članove porodice za vladare ili ministre u državama kojima su dominirali Francuzi.
Sve što bi čitalac prosečnog interesovanja za istoriju i istorijske avanture mogao da poželi, Dima Otac mu pruža, ne zaboravljajući ni jedan detalj o kapetanu Topu, malom Kaplaru, njegovim čuvenim proklamacijama, hirovitom ponašanju, vojničkoj časti i neverovatnoj strateškoj sposobnosti. Čitamo o usamljeniku predodređenom da bude poput najvećih, koji za uzore ima Hanibala, Aleksandra Velikog i Karla Velikog. Vidimo kako skromna i povučena duša, koja tri puta iščitava sve knjige iz obližnje knjižare, izrasta u vojskovođu najvećeg formata, očvrsnulog životom, upornošću i znanjem.
Katastrofalna francuska invazija na Rusiju 1812. bila je prekretnica ne samo u Napoleonovom životu već i u životu kontinentalne Evrope. Ovaj pohod je desetkovao njegovu Veliku armiju, koja nikada više nije obnovila svoju nekadašnju snagu. Godine 1813. Šesta koalicija ga je porazila kod Lajpciga, zauzela Francusku i primorala ga na abdikaciju u aprilu 1814. i izgnanstvo na ostrvo Elbu. Nakon manje od godinu dana, Napoleon se vratio u Francusku, ponovo preuzeo kontrolu, ali je vladao sto dana do poraza kod Vaterloa u junu 1815. Poslednjih šest godina života proveo je pod britanskim nadzorom na ostrvu Sveta Jelena.
Progonjen i uzdizan, proklinjan i slavljen, Napoleon je u stanju da zapali maštu čitaoca i brzinom samo njemu znanom, kako to Dima voli da kaže, u nekoliko trenutaka nas izvodi iz ledom okovane Rusije, provodi kroz šumovite kanjone Lombardije i dovodi do kapija Tiljerija, Liona, Grenobla, Lisabona. Kako su simboli njegovog života i ratništva bili lav i orao, ne čudi što se istom brzinom i žarom pisac obraća publici, ni namerno ni uzalud, naprosto – prirodno.
Show book
