Other books that might interest you

• 

  Baskervilski pas

  Artur Konan Dojl

  • 0
  • 0
  • 0

  Roman Baskervilski pas napisan je 1902. i još uvek je najčitanije Dojlovo delo iz ciklusa o Šerloku Holmsu, u kojem čitaočevu pažnju vezuje postepeno skidanje velova sa tajanstvenih okolnosti i mračnih ubistava, obavijenih stravom i jezovitim legendama. Kroz napetu radnju ovog dela majstorski je ocrtan lik Šerloka Holmsa, „umetnika“ policijske istrage, naspram njegovog vernog ali pomalo nespretnog i prozaičnog pratioca, doktora Votsona.

  Show book

• 

  Lovac na jelene

  Džejms Fenimor Kuper

  • 0
  • 0
  • 0

  Ova serija priča koja je dobila naziv „Priča o Kožnoj Čarapi“ napisana je bez plana i doterivanja. Red kojim su se pojedine knjige pojavile bitno se razlikuje od onog kojim bi bile predate čitalačkoj publici da se išlo za redovnim tokom događaja. U Pionirima, koji su prvo napisani, Kožna Čarapa je prikazan kao već star čovek koga je zvuk sekire i dim naseljenika oterao s njegovih ranijih prebivališta u šumi. Poslednji Mohikanac, sledeća knjiga po redu izdanja, vraća čitaoce u mnogo ranije doba u životu našeg junaka i prikazuje ga kao sredovečna čoveka, u najboljoj muškoj snazi. U Preriji njegova se karijera završava i on umire. Prvobitna je namera bila da ga ovde ostavimo u očekivanju da bude brzo zaboravljen, kao što je slučaj s većinom ljudi. Ali iz osobitog obzira prema ovom čoveku, pisac ga je vaskrsnuo u Izvidniku, iza koga je, posle kraćeg vremena, došao Lovac na jelene da upotpuni seriju kao što sad postoji.
  Dok je svih pet knjiga, koliko ih je napisano, objavljeno prvobitno po redu koji smo naveli, dotle je tok događaja koji su u vezi sa životom glavnog junaka sasvim drukčiji, kao što je već rečeno. Ako nam život Kožne Čarape posluži kao vođ, Lovac na jelene treba da bude prva knjiga, jer se u tom delu pojavljuje kao mladić; posle dolaze Poslednji Mohikanac, Izvidnik, Pioniri i Prerija. Ovaj se red drži toka događaja, iako je sasvim, različit od onog kojim su knjige objavljene. Pioniri su objavljeni 1822, a Lovac na jelene 1841, tako da razmak između njih iznosi devetnaest godina. Da li su ove poodmakle godine imale tendenciju da umanje vrednost poslednje knjige zbog smanjenja prvobitnog piščeva poleta ili da je povećaju zbog poboljšanog ukusa i zrelijeg razmišljanja, na drugima je da odluče.

  Show book

• 

  Egipatski golub

  Konstantin Leontjev

  • 0
  • 0
  • 0

  Pozni, nezavršeni roman Egipatski golub, koji je Konstantin Leontjev pisao teško, sa izvesnim otporom (ali i sa užitkom), po mišljenju mnogih predstavlja jedno od najboljih piščevih ostvarenja. U njemu se ukrštaju rani i kasni Leontjev, ruska i istočnjačka tematika. Labava konstrukcija, lirsko načelo, kristalno jasan, slobodan i lak stil i balkanska tematika obeležja su ovog romana. S obzirom na to da su junaci romana diplomate u evropskim delovima Turskog carstva i da se opisuje diplomatska praksa velikih sila na perifernim područjima, moguće je (iako je reč o drugoj istorijskoj epohi) poređenje s Travničkom hronikom Ive Andrića.

  Show book

• 

  Taras Buljba

  Nikolaj Gogolj

  • 0
  • 0
  • 0

  Taras Buljba je kratak istorijski roman Nikolaja Gogolja iz ciklusa „Mirgorod“. Štampan je 1835, a drugo prerađeno izdanje izašlo je 1842. To drugo izdanje je osnova svih savremenih izdanja.
  Roman se bavi istorijom zaporoških kozaka, ali se njegova radnja ne može povezati s konkretnim istorijskim događajima. Glavni junak je Taras Buljba, stari kozak, koji sa svojim sinovima Andrijom i Ostapom polazi u borbu protiv poljskog plemstva, a u odbranu pravoslavlja.
  Ovo delo Nikolaja Gogolja pisano je u klasičnom maniru, i u njemu nema karikiranja likova, koje je bilo Gogoljev zaštitni znak. Idejno, Taras Buljba je delo u stilu romantičnog nacionalnog preporoda. Gogolj je u njemu dao prikaz koncepta „ruske duševnosti“, a delo prožimaju avanture i prikazi bòja, kao i Gogoljev karakterističan humor.

  Show book

• 

  Smeh u tami

  Vladimir Nabokov

  • 0
  • 0
  • 0

  Ugledni, bogati kritičar umetnosti Albinus upoznaje mladu Margo, devojku iz najnižih slojeva berlinskog društva, zbog nje napusti porodicu i nehotice izazove kćerkinu smrt. Veza s Margo, koju on doživljava kao strasnu, zabranjenu ljubav, zapravo je samo još jedna iluzija. U ljubavnom trouglu on je prevarena strana, dok ulogu fatalnog zavodnika preuzima karikaturista Aksel Reks, glavni zlikovac romana. Kao pisac koji je sebe u pogovoru Loliti nazvao „antropomorfnim božanstvom” i koji je tvrdio da osnovni sukob u književnosti nije između likova, već između čitaoca i autora, Nabokov i u Smehu u tami, kao i u tolikim drugim svojim romanima, zapravo učestvuje kao neko ko sve posmatra i ko čitaocu stalno daje do znanja da je sve čemu prisustvuje samo iluzija, veštačka stvarnost umetnosti. Reks, dakle, jeste saučesnik u zaveri, saučesnik genijalnog šarlatana Vladimira Nabokova, a zavera u kojoj učestvuje, manje ili više dobar trik, jeste upravo roman u kojem obitava kao jedan od glavnih likova. Na taj način, Nabokov već u ranoj fazi svog stvaralaštva nagoveštava postmodernističke odlike svojih kasnijih dela i ponovo upućuje čitaoca da preispita odnos između stvarnosti (ili „stvarnosti“) i umetnosti. U ovom romanu on spretno prepliće motive umetničke književnosti i trivijalnih žanrova, te tako oveštalu priču o neverstvu, ljubavnom trouglu i zločinu pretvara u crnu komediju obogaćenu motivima nemačkog ekspresionizma u čijoj se osnovi nalazi uobičajeno nabokovljevsko istraživanje ideja stvarnosti, iluzije i imaginacije.

  Show book

• 

  Rat žena

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Baron de Kanol je čovek rastrzan građanskim ratom koji dominira Francuskom sredinom XVII veka. Iako naivni gaskonjski vojnik malo mari za politiku u pozadini bitaka, rastrzan je dubokom strašću prema dvema moćnim ženama na suprotnim stranama rata: prema Nanon Lartig, koja zdušno podržava kraljicu regentkinju Anu Austrijsku, i prema vikontesi Kamb, koja podržava pobunjeničke snage princeze Konde. Smešten u okolinu Bordoa tokom prvih turbulentnih godina vladavine Luja XIV, roman Rat žena u središtu pažnje ima ulogu tih dveju žena u bici za celu Francusku. Duhovit, dramatičan i romantičan, roman nudi ubedljivu sliku političkih intriga, snagu ljubavi i uzaludnost rata.

  Show book