Weitere Bücher, die Sie mögen werden

• 

  Gospođa Hrizantema

  Pjer Loti

  • 0
  • 0
  • 0

  Roman „Gospođa Hrizantema“ Pjera Lotija, objavljen 1887, uživao je ogromnu popularnost za autorovog života, i poslužio je kao izvor za Pučinijevu operu „Madam Baterflaj“. Roman, napisan u formi fikcionalnog dnevnika, opisuje vezu između francuskog mornaričkog oficira i Hrizanteme, privremene „mlade“kupljene u Nagasakiju.

  Zum Buch

• 

  Među narandžama

  Visente Blasko Ibanjes

  • 0
  • 0
  • 0

  Ljubav i politika, sukobi s pohlepnim malograđanskim duhom oličena su u glavnim junacima: operskoj pevačici Leonori, ženi izuzetnog dara i lepote, i Rafaelu, budućem slavnom političaru. Među narandžama, pripovest je koju su zavoleli čitaoci širom sveta, priča o Španiji s početka prošlog veka, u kojoj su carovali trulež, korupcija i despotizam lokalnih glavešina, a svaki buntovni i slobodoumni poriv bio je prigušivan gvozdenom disciplinom Katoličke crkve.

  Zum Buch

• 

  Verenici

  Alesandro Manconi

  • 0
  • 0
  • 0

  Verenici su remek-delo italijanskog književnika Alesandra Manconija i klasik italijanske književnosti. Autor je na ovom romanu dugo i studiozno radio. Pisan je na firentinskom dijalektu i ključan je za razvoj savremenog italijanskog jezika. Verenici su čitaoce svih generacija osvojili toplinom koja izbija iz svake napisane reči.
  Radnja romana smeštena je na početak sedamnaestog veka, u vreme tridesetogodišnjeg rata i epidemije kuge. Glavni junaci prinuđeni su da se suoče s kataklizmičnim događajima. Pobeda dobra nad zlim, večno preplitanje Erosa i Tanatosa u burnim istorijskim okolnostima uobličeno u maestralno pripovdanje čine ovaj roman pravom čitalačkom poslasticom.

  Zum Buch

• 

  Napoleon

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Savremenici francuske istorije ranog devetnaestog veka, Napoleon Bonaparta i Aleksandar Dima Otac, kao da nam delom Napoleon istim glasom saopštavaju sve o životima jednog cara i jednog književnika. Dima Otac svedoči da su se ove dve ljudske gromade susrele dva puta, tokom njihovog zemaljskog života. Susreti su nesumnjivo dovoljno nadahnuli hroničara i pisca, tako da je Napoleon pred nama skoro bez maske, onakav kakvim ga pamte hiljade ljudi koje su mu slavodobitno klicale, isto tako i hiljade onih koji su pod njegovim mačem povili glavu.
  Progonjen i uzdizan, proklinjan i slavljen, Napoleon je u stanju da zapali maštu čitaoca i brzinom samo njemu znanom, kako to Dima voli da kaže, u nekoliko trenutaka nas izvodi iz ledom okovane Rusije, provodi kroz šumovite kanjone Lombardije i dovodi do kapija Tiljerija, Liona, Grenobla, Lisabona. Kako su simboli njegovog života i ratništva bili lav i orao, ne čudi što se istom brzinom i žarom pisac obraća publici, ni namerno ni uzalud, naprosto – prirodno.

  Zum Buch

• 

  Mrtve duše

  Nikolaj Gogolj

  • 0
  • 0
  • 0

  Mrtve duše su nedovršeni roman Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, remek-delo ruske književnosti. Objavljen je 1842. godine, a uz pomoć njega je Gogolj postavio temelje u književnosti ruskog realizma. Mrtve duše su poema sastavljena od tri dela, s tim da je u drugom delu ostalo samo 5 odlomaka, a o trećem nema nikakvog zapisa.
  Prvi deo romana Nikolaj je pisao skoro sedam godina u Parizu, Rimu i Švajcarskoj. Zbog psihički sve nestabilnijeg stanja, spalio je drugi deo romana i nakon toga ubrzo umro.
  Mrtve duše predstavljaju društveni roman kroz koji je Gogolj hteo da prikaže stanje tadašnje birokratske i feudalne Rusije. Glavni lik je nekadašnji carinski službenik Pavel Ivanovič Čičikov, koji je zbog toga što je sarađivao sa švercerima, morao da napusti posao koji je radio.
  Roman se ubraja u realističnu književnost zbog opisa tadašnjeg modernog društva, a gde je Nikolaj bio najviše kritičan prema vlastelinima i njihovom načinu života i navikama i manama, a koje su sve zastupljene u anti-junaku Pavelu Ivanoviču Čičikovu.

  Zum Buch

• 

  Nana

  Émile Zola

  • 0
  • 0
  • 0

  Nana je priča o vrtlogu strasti, o predaji, ljubavi i ljudskoj požudi. U Naninom liku vešto je prikazana svaka žena sa svojim snovima, nadama i skrivenim željama; žena čiji je put od vrha do ponora kratak i nestalan – duhom čista, telom grešna.
  U kritički objektivnom i nemilosrdnom preseku pariskog društva, Zola je prikazao malograđansku svest tipičnu za svako vreme, i probudio taj Pariz pun prezira i lažnog sjaja. U Naninom liku uhvaćena je misao o prolaznosti materijalnog i životnoj vrtešci koja nas jednoga dana uznese, a već narednog baca na rub očajanja.
  Nana je žena senzualna, privlačna i moćna; svesna svoje snage, ona poput smrti odvlači u besmisao i porok, zavodi, osuđuje, ruši, uništava.
  U liku Nane Zola je stopio tri žene: Nanu majku, ponekad nemarnu i dosadnu u obožavanju svog Luja, Nanu ledenu i bezobzirnu, koja gospodari muškim srcima i koristi ih da podmiri sopstvene ciljeve, i na kraju onu očajnu i bednu Nanu, koja se u vrtlogu strasti predavala udarcima Fontana i na ulicama Pariza tražila svoje korene.
  Nana je priča o slabosti ljudskih poriva i pogaženim principima. Kao oličenje greha, iskušenja i izazova volje i vere, Nana je priča naše stvarnosti u kojoj prave vrednosti potiskuje zadah ništavila. Nana je put u podsvest, želje i snove, i potreba da u sebi uhvatimo taj neodoljivi, tajanstveni i izazovni miris.
  Miris Nane.

  Zum Buch