Editorial: Klasika
Plavi dobroćudni vali je zbirka kratkih priča iz 1929. godine: „Plavi dobroćudni vali“, „Stojan Stević“, „Poznanstvo sa Šantićem“, „Kate Marćeli“, „Bogdan“ i „Na ostrvu“.
Zbirka novela: „Mudračeva žena“, „Pastireva frula“, „Slepi Žeronimo i njegov brat“, „Sudbina plemića Lajzenboga“, „Ubica“, „Počasni dan“, „Cveće“ i „Neženjina smrt“.Ver libro
... Šta je strašnije: shvatanje da je smrt svima suđena, ili pomisao da to možda i nije tako... Delo Popis nekih gubitaka zbirka je dvanaest priča o nestalim stvarima. Bilo da su u pitanju ostrvo, Sapfina pesma ili vrsta tigra, koji su nekad postojali, a potom su izgubljeni ili uništeni, autorka ih u ovim stilski i formalno različitim tekstovima oživljava istraživanjem, zamišljanjem i umetanjem u sadašnjost, poigravajući se tako tragom i prisutnošću: nestalo ponovo oživljava u činu sećanja i zamišljanja. Spajajući istorijsko-dokumentaristički pristup i fikciju, Judit Šalanski vodi začuđenog čitaoca kroz lavirint ljudske svesti kako bi pronašao ono što je filozof Frensis Bejkon nazvao „ostacima istorije koji su slučajno izbegli brodolom vremena“. Rezultat je svojevrsna elegija ‒ čudesno dirljiva i neobično ohrabrujuća, budući da pisanje o nestalim bićima, predmetima, građevinama, artefaktima, ne može da ih vrati, ali može omogućiti da se ponovo dožive. Popis nekih gubitaka sentimentalni je podsetnik na neprekidnost promena, svojevrsni kulturološki itinerer po prošlosti, ali nas navodi i na promišljanje ne samo o gubicima, zaboravu i prolaznosti, već i o nastanku i sećanju, budeći osećanje da je razlika između prisustva i odsustva marginalna sve dok postoji pamćenje. Nagrada Wilhelm Raabe, 2018. Nagrada Strega, 2020. Prevod sa nemačkog: Slobodan DamnjanovićVer libro
Gotovo sve priče u ovoj knjizi vezuje fenomen uspomena: one govore o prohujalim vremenima, mrtvim osobama, strastima, košmarima i himerama. Uspomene su ono ništa na kojem suvereno stoji naše biće; ništa koje nam daje osećaj smisla i identitet, uporno nas uveravajući kako imamo sigurno, toplo uporište u provaliji kojom propadamo. SRĐAN VUČINIĆ (Beograd, 1970) esejista i pripovedač. Diplomirao je na Grupi za svetsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Objavio je veliki broj tekstova o filmu i književnosti, kao i nekoliko knjiga eseja. Objavio je i knjige fikcije Nezajaz, drame i druge priče (2013) i Muzej Havaji: priče (2015). Na Radio-Beogradu izvedene su mu drame o Dragutinu Iliću, Milošu Crnjanskom i princu Đorđu Karađorđeviću.Dobitnik je stipendije “Borislav Pekić” (2009), kao i nagrade “Nebojša Popović“ (2020, za promovisanje filmske umetnosti i kulture). Od 2012. godine je umetnički direkor Festivala autorskog filma.Ver libro
De Vinji je bio vojni oficir od 1814-1827. Ovo su pripovetke zasnovane na njegovom vojnom iskustvu i doživljaju vojničkog života.Ver libro
Srdićev pripovedač se do te mere poigrava sa perspektivama da čitalac postaje grupa koja osuđuje: mi smo publika u cirkusu, mi smo komšije, učenici, okolina. Čitalac postaje neko drugi, on je onaj koji ne razume pojedinačan slučaj, onaj koji tek sada dobija uvid u ono šta se dešava unutar samih likova. Odnos likova među sobom kao i odnos likova sa okolinom zapravo diktira i naš odnos prema njima. Njihov pogled na stvarnost najčešće je izražen njihovim specifičnim jezikom, čime se postiže i njihova karakterizacija. Srdić se potrudio da uđe u živote likova onakvih kakvi jesu i prikazao nam stvarne ljude sa svim njihovim problemima. (Vesna Radman)Za ovu zbirku Srdić je dobio nagradu "Biljana Jovanović" za najbolju knjigu 2011. godine i regionalnu književnu nagradu "Edo Budiša".Ver libro
Ovo je prva zbirka neobjavljenih pripovetki Mir-Jam. Sledeći svoj impuls za ljubavlju, Mir-Jam je ovom zbirkom dala portrete devojaka i mladića iz različitih društvenih slojeva koje objedinjuje čeznja za samostalnošću, čime je u svoje priče unela i socijalnu problematiku.Ver libro
