Robovanje i veličina vojničkog poziva
Alfred de Vinji
Publisher: Memoria Liber Publishing
Summary
De Vinji je bio vojni oficir od 1814-1827. Ovo su pripovetke zasnovane na njegovom vojnom iskustvu i doživljaju vojničkog života.
Publisher: Memoria Liber Publishing
De Vinji je bio vojni oficir od 1814-1827. Ovo su pripovetke zasnovane na njegovom vojnom iskustvu i doživljaju vojničkog života.
Gotovo sve priče u ovoj knjizi vezuje fenomen uspomena: one govore o prohujalim vremenima, mrtvim osobama, strastima, košmarima i himerama. Uspomene su ono ništa na kojem suvereno stoji naše biće; ništa koje nam daje osećaj smisla i identitet, uporno nas uveravajući kako imamo sigurno, toplo uporište u provaliji kojom propadamo. SRĐAN VUČINIĆ (Beograd, 1970) esejista i pripovedač. Diplomirao je na Grupi za svetsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Objavio je veliki broj tekstova o filmu i književnosti, kao i nekoliko knjiga eseja. Objavio je i knjige fikcije Nezajaz, drame i druge priče (2013) i Muzej Havaji: priče (2015). Na Radio-Beogradu izvedene su mu drame o Dragutinu Iliću, Milošu Crnjanskom i princu Đorđu Karađorđeviću.Dobitnik je stipendije “Borislav Pekić” (2009), kao i nagrade “Nebojša Popović“ (2020, za promovisanje filmske umetnosti i kulture). Od 2012. godine je umetnički direkor Festivala autorskog filma.Show book
Zbirka pripovedaka „...Devojčica je znala – to ranije nije shvatala – da ljudi koji mnogo pričaju o prošlosti, strepe od budućnosti, a sadašnjost nije dovoljna da ih ispuni. Znala je da su to ljudi koji su, svojom ili tuđom greškom, ostali zavejani na nekoj od sporednih životnih staza. Tetka Jelena, koja je, otkako devojčica pamti, živela u njihovoj kući, pripadala je upravo takvim ljudima. Sve što je bilo nekad, u njenom kazivanju dobijalo je posebne boje i sjaj, činilo se neobičnim i kao da niko sem nje, nešto slično nije mogao doživeti...“Show book
Zamršena priča je zbirka sastavljena od 10 duhovitih kratkih priča objavljivanih u nizu od aprila 1880. do marta 1885. u časopisu Mesečna pošiljka (The Monthly Packet). Za knjigu je izradio ukupno šest ilustracija Artur Frost (Arthur B. Frost). Priče, ili čvorovi, kako ih naziva Kerol, predstavljaju matematičke probleme: u svakom narednom broju, Kerol objavljuje rešenje i analizira odgovore čitalaca. Matematička tumačenja čvorova nisu uvek na prvi pogled jasna. Za neke, ovo je najpopularnija od svih Kerolovih knjiga, duhovita i neobična mešavina matematike i humora. U skorije vreme, o ovim pričama je rečeno da poseduju „sav šarm i duhovitost njegovih poznatijih radova.“Show book
Ova knjiga sadrži sledeće pripovetke: „Demon“, „Pozorište u palanci“, „Ukidanje strasti“, „Ne razumem“, „Ozbiljne, naučne stvari“, „Danga“, „Hajduk Stanko“, „Vođa“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“, „Naša posla“, „Nigde spasa“, „Glasam za slepce“, „Sima penzioner“, „Stradija“, „Razmišljanje jednog običnog srpskog vola“, „Mrtvo more“, „San jednog ministra“, „Moderni ustanak“, „Uzgrednice“, „Priča o tome kako je načelnički položaj bez ikakva zazora i stida nasrnuo na dobrog i valjanog građanina gospodina Đoku Kara-Jovanovića“, „Ko ugušuje štampu?“, „Ne mešaj se u tuđ posao“, „Ča-Đorđev đogat“, „Domišljan“, „Baš je bezobrazluk“, „To je narod“, „Pismo gospodinu Savi Šibaliću“, „The, šta ćeš?“, „Kao u Stradiji...“ i „Mitropolitov mačor“.Show book
Ova knjiga donosi petnaest priča koje su nastale u dugom vremenskom periodu, od čak 35 godina, i na neki način predstavlja „pripovedačku retrospektivu” ovog autora, čije ime nije nepoznato i široj književnoj javnosti. Priče predstavljaju metaforu vremena neslobode, tiranije i sputanosti otvorenog govora. Reč je o nedobu kada je bilo nemoguće izraziti misao i one su slike tog stanja teskobe, koja je bila prisutna u celom tom periodu kad su priče i stvarane. Tek u nekoliko poslednjih vidi se da su oslobođene potrebe da budu metaforične i da predstavljaju parabole straha – objašnjava Radosavljević tematiku nove knjige. Srpski beleg predstavlja nam autora kao rasnog pripovedača, uz to i eruditu i vrsnog poznavaoca psihologije i mentaliteta Pomoravaca, što ovim pričama daje poseban imidž. Književno vrlo artikulisano, a opet aupečatljivo i pitoreskno, Radosavljević nam govori o vremenima jednoumlja, često kroz groteskne i apsurdne situacije u kojima dobri poznavaoci pomoravskog javnog života mogu prepoznati mnoge ličnosti eksponirane u tom periodu. Inače, pre ove kenjige Borislav Radosavljević objavio je tri romana kao i nekoliko „knjiga bez korica” u brojnim jugoslovenskim listovima i časopisima. Dobitnik je nagrada „Dušan Srezojević” i „Svetozar Marković” kao i više priznanja sa književnih konkursa.Show book
Trebalo bi sedamnaest priča iz Katenača Vuleta Žurića čitati kao što istinski ljubitelj fudbala posmatra poslednjih sedamnaest minuta utakmice u kojoj njegov tim vodi sa 1 - 0. I brani se. Ali se brani dostojanstveno, smisleno i sa stilom. Šarmantno. Tako da ne ostaje sumnja šta se tu dešava i da li su stvari na terenu do kraja osmišljene, ili su plod nekakvog haotičnog improvizovanja. Kao što taj posvećenik strepi (ali na stadionu, ne u svojoj fotelji), nada se, napreže i daje sve od sebe da doprinese trijumfu. Šta bi čovek više hteo od literature? Da citiramo i parafraziramo Žurića, po ružnim vremenima sve ružno je i dalje ružno. Osim dobre književnosti.Show book