Editora: Klasika
Na svome putu oko sveta, Jovanča Micić, trgovac iz Jagodine, doživljava mnoge avanture i učestvuje u događajima u zemljama u kojima boravi. U Pešti se fiktivno ženi, na Divljem zapadu je žrtva napada na poštanska kola i postaje šerif. Zatim postaje zarobljenik gusara, biva među kupcima devojaka na dvoru u Kini, u haremu u Persiji... i najzad se trijumfalno vraća u Jagodinu.
Kraljica Margo je delimično istinita priča o kraljici Margariti od Valoa. Istorijski roman koji govori o verskim ratovima u Francuskoj tokom vladavine Karla IX. Radnja se dešava 1572. u Vartolomejskoj noći kada dolazi do pokolja velikog broja hugenota. A Margarita od Valoa je bila u ljubavnoj vezi s dvojicom hugenota, Anrijem IV i La Molom, što njena majka Katarina Mediči nije podržavala.Ver livro
Verenici su remek-delo italijanskog književnika Alesandra Manconija i klasik italijanske književnosti. Autor je na ovom romanu dugo i studiozno radio. Pisan je na firentinskom dijalektu i ključan je za razvoj savremenog italijanskog jezika. Verenici su čitaoce svih generacija osvojili toplinom koja izbija iz svake napisane reči. Radnja romana smeštena je na početak sedamnaestog veka, u vreme tridesetogodišnjeg rata i epidemije kuge. Glavni junaci prinuđeni su da se suoče s kataklizmičnim događajima. Pobeda dobra nad zlim, večno preplitanje Erosa i Tanatosa u burnim istorijskim okolnostima uobličeno u maestralno pripovdanje čine ovaj roman pravom čitalačkom poslasticom.Ver livro
Nabokovljev sedmi roman, Očajanje, pripoveda parodijsku priču o Hermanu Karloviču, proizvođaču čokolade koji, poput Raskoljnikova, dolazi na ideju o savršenom zločinu – da iscenira sopstvenu smrt ne bi li se domogao novca od osiguranja. Iako sebe smatra genijem, glavni junak se otkriva kao opsesivni, narcisoidni i neurotični megalomanijak, a naizgled trivijalni zaplet – kao paravan za bravurozno delo neverovatne imaginacije, u čijem se centru nalazi motiv dvojnika (jedan od omiljenih autorovih književnih motiva) i pitanje umetničkog stvaranja gde je umetnik vrhovno božanstvo koje kroji svoj mali univerzum iz čisto larpurlartističkih pobuda, a ne sa ciljem bilo kakvih moralnih pouka. U ovoj vrsnoj (i na mahove urnebesno zabavnoj) parodiji detektivskog žanra, Nabokovljev podsmeh upućen je i dežurnim „pajacima” – Dostojevskom, frojdovskim psihoanalitičarima, marksistima, komunistima. Iako originalno napisan na ruskom tridesetih godina prošlog veka, sam autor je nedugo potom roman preveo na engleski. Kako je tek pokoji od tih primeraka preživeo nacističko bombardovanje tokom II svetskog rata, Nabokov je imao priliku da pred objavljivanje romana na američkom tržištu 1965. udovolji svom dobro poznatom porivu za autokorekcijom i strogim stilskim standardima i engleski prevod radikalno preradi. Na osnovu te, danas kanonske, verzije nastao je i sjajan srpski prevod Davida Albaharija, u kojem će svi poklonici Nabokovljevog opusa i ljubitelji majstorske veštine pripovedanja naprosto uživati. Prevod sa engleskog: David AlbahariVer livro
Smešten u 1660-te i bavi se ranom vladavinom Luja XIV, roman je nazvan pričom o „poreklu“ kralja, „pričom o obrazovanju mladog čoveka koji je vladao preko 70 godina i postao jedan od najomiljenijih francuskih monarha“. Naravno, u romanu o Diminim musketarima, likovi igraju važnu ulogu u Lujevom obrazovanju.Ver livro
„Kotarica je i sad stajala onde. Dete je sedelo u kotarici, guska trčkarala po dvorištu, a kiša je pljuštala, pljuštala i pod strehom, i tu je voda tekla potocima, ali dete je ostalo suvo, nepovređeno, jer je iznad kotarice bio razapet ogroman kišobran od izbledele crvene tkanine. Po kišobranu zakrpa na zakrpi, jedva je mogla da se pozna pruga od sitnih cvetića po ivici, svud unaokolo, po starinskoj modi. Mladi popa je blagodarnim očima pogledao na nebo, dograbio dete iz kotarice, obasuo ga poljupcima i pod kišobranom ga uneo u svoj oskudni stan.“Ver livro
Knjiga nespokoja je kaleidoskop glasova – začuđujuće skladni hor podvojenih ličnosti i heteronima velikog pesnika, duboko i uznemirujuće promišljanje života, lirika sumnji i strahova, sentimentalni vodič kroz metafizičku arhitekturu lisabonskih ulica, melanholija egzistencije jer, po rečima samog autora, „Fernando Pesoa, precizno govoreći, i ne postoji”. Teško je odrediti joj čak i književni vrstu; da li je u pitanju kontemplativna proza, tanana psihološka biblija tiho uznemirenih ljudi, epistolarni roman duše, poezija bez stiha, dnevnički zapis, filozofski eseji o prolaznosti? Ovo je knjiga zaglušujuće tišine gde svaki treptaj pesnikove duše odzvanja kao u praznoj crkvi razbijeni kristalni bokal u kome se mesto osveštanog vina nalaze tajne našeg pada. Knjiga nespokoja važi za kamen temeljac evropskog modernizma, to je knjiga na kojoj je Pesoa radio čitav život i nikada je nije završio ostavljajući svojim brojnim tumačima da joj pronađu početak i kraj, da je sa svakim novim izdanjem preuređuju kao nedokučivu slagalicu života, bez mogućnosti da dobiju tačnu i konačnu verziju. Pesoino vanvremensko delo upravo je to, neuhvatljiva istina stvari koja kao da nikada nije ni bila predodređena da se izgovori. Prevod s portugalskog: Vesna StamenkovićVer livro
