Unisciti a noi in un viaggio nel mondo dei libri!
Aggiungi questo libro allo scaffale
Grey
Scrivi un nuovo commento Default profile 50px
Grey
Iscriviti per leggere l'intero libro o leggi le prime pagine gratuitamente!
All characters reduced
Mrtvi zapovedaju - cover

Mrtvi zapovedaju

Visente Blasko Ibanjes

Casa editrice: Agencija TEA BOOKS

  • 0
  • 0
  • 0

Sinossi

„U doba moga političkog rada, oko 1902. godine, republikanci sa Majorke pozvali su me na jedan propagandni zbor koji je održan u velikoj areni za borbe s bikovima u Palmi.
Po završenom zboru, republikanski poslanici koji su učestvovali na njemu, vratili su se u Španiju, a ja sam privremeno obustavio svoj agitatorski rad da bih kao običan putnik mogao da obiđem ovo ostrvo na kome je u srednjem veku živeo veliki Rajmundo Luljio, filozof i književnik i čovek od akcije. Početkom devetnaestog veka ovo divno ostrvo bilo je utočište romantične ljubavi Sandove i Šopena.
Više od čuvenih pećina, vekovnih maslinjaka i večito plave obale Majorke, zainteresovali su me njeni čestiti stanovnici. Svakako zbog izdvojenosti ostrva, do kojeg iz Španije nisu doprle ideje jednakosti, oni su još uvek bili podeljeni na društvene kaste. U životu pokrštenih majorkanskih Jevreja, zvanih ćuetas, video sam zgodnu temu za roman.
Pre povratka na kopno zadržao sam se i na ostrvu Ibici, privučen starim običajima ostrvljana, mornara i zemljoradnika, koji su se hiljadu petsto godina neprekidno borili protiv svih gusara Sredozemnog mora. Odlučih se da život oba ova ostrva, tako različita, opišem u jednom romanu.
Punih šest godina nisam mogao da ostvarim tu svoju želju. Trebalo je da se ponovo vratim na Majorku i Ibicu, da dublje proučim tipove i pejzaže moga budućeg dela, ali mi se nikako nije ukazivala zgodna prilika za to. Najzad, 1908. godine, kada sam se spremao za svoje prvo putovanje u Ameriku, uspelo mi je da odem iz Madrida i da nekoliko nedelja provedem na oba ostrva. Obišao sam veći deo Majorke, prenoćivši mnogo puta u selima gde su mi porodice seljaka ukazivale toplo biblijsko gostoljublje. Peo sam se na ibičke planine i duž crvene i zelene ostrvske obale dugo plovio na starim izdržljivim brodićima, koji jedan deo godine provode u ribarenju, a drugi u krijumčarenju.
Kada sam se vratio u Madrid, lica opaljenog suncem i mišića očvrslih od veslanja, odmah sam počeo da pišem roman Mrtvi zapovedaju. Moji utisci i opažanja još su bili toliko sveži da sam roman napisao u jednom zamahu, bez zastoja i kolebanja, i završio ga za nepuna tri meseca.“
Disponibile da: 31/05/2020.

Altri libri che potrebbero interessarti

  • Tereza Raken - cover

    Tereza Raken

    Emil Zola

    • 0
    • 0
    • 0
    Tereza Raken je priča o mladoj ženi, nesrećno udatoj za svog rođaka posredstvom ohole tetke koja, suštinski samoživa i sebična, samo ostavlja utisak dobronamernosti. Terezin suprug, Kamil, je bolestan i egocentričan, tako da Tereza, kad joj se prilika ukazala, počinje turbulentnu i strastvenu aferu s Kamilovim prijateljem, Loranom.
    U uvodu, Zola naglašava da je namena ovog romana studija temperamenta, a ne karaktera, poredeći svoje delo sa sociološkim istraživanjem. Zahvaljujući njegovom nepristrasnom i naučnom pristupu roman Tereza Raken se smatra pravim primerom naturalizma.
    Mostra libro
  • Petrogradske pripovetke - cover

    Petrogradske pripovetke

    Nikolaj Gogolj

    • 0
    • 0
    • 0
    Zbirka pripovedaka „Nevski prospekt“, „Nos“, „Šinjel“ i „Dnevnik jednog ludaka“.
    Mostra libro
  • Crveni cvet - cover

    Crveni cvet

    Baronica Emuška Orci

    • 0
    • 0
    • 0
    Nedavno veoma zamašan broj plemića uspeo je da izmakne iz Francuske, i da se dočepa Engleske. O njihovom spasenju hođahu čudne glasine; i ta bekstva učestavahu i začudno behu smela; narod je bio oko toga veoma uzrujan. Narednik Gropjer poslat je na giljotinu što je dopustio čitavoj porodici plemića da umakne kroz Severnu kapiju, takoreći ispred njegovog nosa.
    Tvrdilo se da su ta bekstva organizovana od jedne bande Engleza čija je smelost izgledala bez premca, i koji su, prosto iz puke želje da se bave onim što ih se ne tiče, provodili sve svoje dokono vreme u tome da iskradu žrtve koje su zakonito bile namenjene gospođi Giljotini.
    Ove glasine uskoro osvojiše maha i dobiše čudni huk. Nije moglo biti više sumnje da je banda mahnitih Engleza postojala; i držalo se da su oni pod vođstvom čoveka čija smelost i domišljatost izgledaše basnoslovna. Čudne priče pričahu se kako on i oni plemići što bi ih on spasao odjednom, čim bi se obreli kraj kapija postajahu nevidljivi i izmicahu kroz kapije nekim neprirodnim načinom.
    Niko nije video te tajanstvene Engleze; a što se tiče njihovog vođe o njemu se nikad ne govoraše drugačije već s mističnom jezom.
    Građanin Fukije-Tenvil dobijaše u toku dana komad hartije iz nekog mističnog izvora: katkad bi ga našao u džepu gornjeg kaputa, drugi put bi mu ga predao neko iz gomile, u prolazu, kada je išao na sednicu Odbora javne bezbednosti. Hartija je uvek sadržavala kratko obaveštenje da je banda svadljivih Engleza za poslom, i potpis je uvek bio isti: mali zvezdasti cvet, crveni poljski cvet, koji se u narodu zove raznim imenima, a najviše smešnim imenom: Crveno crevce.
    Mostra libro
  • Grbonja - cover

    Grbonja

    Pol Feval

    • 0
    • 0
    • 0
    Pomalo zasnovana na stvarnim događajima, priča se dešava u Francuskoj u dva različita perioda 1699. i 1717. i uključuje stvarne istorijske likove kao što je Filip II, vojvoda od Orleana.
    „Ako ne dođeš u Lagarder, Lagarder će doći tebi!“
    Takva je zakletva koju je avanturista Lagarder dao opakom princu od Gonzaga, koji je skovao zaveru da ubije ćerku i prigrabi bogatstvo hrabrog vojvode de Nevera. Princ od Gonzaga ubija vojvodu od Nevera. Anri Lagarder spasava Neverovu ćerku Auroru i odgaja je u izgnanstvu, gde se sprijatelji s devojkom Cigankom Flor. Roman potom opisuje Lagarderov trijumf nad princom od Gonzaga.
    Mostra libro
  • Lovac na jelene - cover

    Lovac na jelene

    Džejms Fenimor Kuper

    • 0
    • 0
    • 0
    Ova serija priča koja je dobila naziv „Priča o Kožnoj Čarapi“ napisana je bez plana i doterivanja. Red kojim su se pojedine knjige pojavile bitno se razlikuje od onog kojim bi bile predate čitalačkoj publici da se išlo za redovnim tokom događaja. U Pionirima, koji su prvo napisani, Kožna Čarapa je prikazan kao već star čovek koga je zvuk sekire i dim naseljenika oterao s njegovih ranijih prebivališta u šumi. Poslednji Mohikanac, sledeća knjiga po redu izdanja, vraća čitaoce u mnogo ranije doba u životu našeg junaka i prikazuje ga kao sredovečna čoveka, u najboljoj muškoj snazi. U Preriji njegova se karijera završava i on umire. Prvobitna je namera bila da ga ovde ostavimo u očekivanju da bude brzo zaboravljen, kao što je slučaj s većinom ljudi. Ali iz osobitog obzira prema ovom čoveku, pisac ga je vaskrsnuo u Izvidniku, iza koga je, posle kraćeg vremena, došao Lovac na jelene da upotpuni seriju kao što sad postoji.
    Dok je svih pet knjiga, koliko ih je napisano, objavljeno prvobitno po redu koji smo naveli, dotle je tok događaja koji su u vezi sa životom glavnog junaka sasvim drukčiji, kao što je već rečeno. Ako nam život Kožne Čarape posluži kao vođ, Lovac na jelene treba da bude prva knjiga, jer se u tom delu pojavljuje kao mladić; posle dolaze Poslednji Mohikanac, Izvidnik, Pioniri i Prerija. Ovaj se red drži toka događaja, iako je sasvim, različit od onog kojim su knjige objavljene. Pioniri su objavljeni 1822, a Lovac na jelene 1841, tako da razmak između njih iznosi devetnaest godina. Da li su ove poodmakle godine imale tendenciju da umanje vrednost poslednje knjige zbog smanjenja prvobitnog piščeva poleta ili da je povećaju zbog poboljšanog ukusa i zrelijeg razmišljanja, na drugima je da odluče.
    Mostra libro
  • Nana - cover

    Nana

    Émile Zola

    • 0
    • 0
    • 0
    Nana je priča o vrtlogu strasti, o predaji, ljubavi i ljudskoj požudi. U Naninom liku vešto je prikazana svaka žena sa svojim snovima, nadama i skrivenim željama; žena čiji je put od vrha do ponora kratak i nestalan – duhom čista, telom grešna.
    U kritički objektivnom i nemilosrdnom preseku pariskog društva, Zola je prikazao malograđansku svest tipičnu za svako vreme, i probudio taj Pariz pun prezira i lažnog sjaja. U Naninom liku uhvaćena je misao o prolaznosti materijalnog i životnoj vrtešci koja nas jednoga dana uznese, a već narednog baca na rub očajanja.
    Nana je žena senzualna, privlačna i moćna; svesna svoje snage, ona poput smrti odvlači u besmisao i porok, zavodi, osuđuje, ruši, uništava.
    U liku Nane Zola je stopio tri žene: Nanu majku, ponekad nemarnu i dosadnu u obožavanju svog Luja, Nanu ledenu i bezobzirnu, koja gospodari muškim srcima i koristi ih da podmiri sopstvene ciljeve, i na kraju onu očajnu i bednu Nanu, koja se u vrtlogu strasti predavala udarcima Fontana i na ulicama Pariza tražila svoje korene.
    Nana je priča o slabosti ljudskih poriva i pogaženim principima. Kao oličenje greha, iskušenja i izazova volje i vere, Nana je priča naše stvarnosti u kojoj prave vrednosti potiskuje zadah ništavila. Nana je put u podsvest, želje i snove, i potreba da u sebi uhvatimo taj neodoljivi, tajanstveni i izazovni miris.
    Miris Nane.
    Mostra libro