Weitere Bücher, die Sie mögen werden

• 

  Gloriosa

  Aleksandar Novaković

  • 0
  • 0
  • 0

  Pred vama je priča o strasti i posvećenosti našeg vazduhoplovnog asa, borca Druge Španske Republike, revolucionara i jugoslovenskog fudbalskog reprezentativca. I danas, osamdeset godina od njegovih velikih vazdušnih pobeda, priča o Dušku Popoviću, čoveku za kog su znali Pariz i Barselona, Orvel i La Pasionarija, Tito i beogradska policija, KGB i Abver, obavijena je velom tajne. Poslušajte desetine glasova Popovićevih savremenika koji se prepliću u ovom bujnom, biografskom i pikarskom romanu i nađite svoju istinu o jednom od najharizmatičnijih i najenigmatskijih ljudi.

  Zum Buch

• 

  Trgovci solju

  Tihomir Stevanović

  • 0
  • 0
  • 0

  Upečatljiva i potresna priča o stradanju
   
  Radnja romana Trgovci solju odvija se krajem 16. veka i bavi se položajem Srba koji se nalaze između čekića i nakovnja, u vreme ratova Osmanskog carstva sa Austrijom i Ugarskom. Glavnog junaka ove pripovesti o istorijskom periodu važnom i tragičnom po srpski narod – Erodima, Tihomir Stevanović definiše više ezoterijskim kontekstom predanja evropske tajne istorije nego egzistencijalnim činjenicama. Samim tim Erodimova fluidnost i sveprisutnost otvara široke perspektive prikaza i tumačenja događaja vezanih za Banatski ustanak Srba i spaljivanje moštiju Svetog Save čime je Sinan Paša želeo da pobunjene Srbe kazni i ponizi. Takođe, lucidno su prikazane sage na tadašnjoj evropskoj političkoj sceni, kao i pozadina Evrope tog doba prepune praznoverja, odmetnutih plemića i vojskovođa, ezoterije i mistike, somnabulne potrage za kamenom mudrosti i alhemijskim tajnama, čemu su pogotovo plemići bili skloni. Stevanović ne želi da ispiše političku istoriju jednog perioda, sukoba i ustanka. On svog književnog junaka vodi tajnim putevima dogovora zaraćenih strana ali i senkama događaja kojima Erodim prisustvuje iznoseći vlastite originalne sudove i zapažanja. Ova složena i upečatljiva istorijska priča o stradanju, zahvaljujući veštini komponovanja i preciznom, negovanom jeziku, ali i ironijskom tonu koji sliku jednog surovog doba, prepunog jezivih zločina, uzdiže do univerzalne storije o ratu, motivima njegovih učesnika, te ishodima njihovih sudbina, čita se sa lakoćom.
   

  Zum Buch

• 

  Afera Kristi

  Nina de Gramont

  • 0
  • 0
  • 0

  Decembra 1926. godine Agata Kristi je nestala na jedanaest dana. Ja sam jedina koja zna istinu o ovom nestanku. Ja nisam Herkul Poaro. Ja sam ljubavnica njenog muža.
   
   
  Jednoga dana u decembru 1926, nakon što je obavestio svoju ženu Agatu o nameri da se razvede kako bi se oženio ljubavnicom, Arčibald Kristi odlazi na vikend s prijateljima. Iste večeri, poznata književnica nestaje. Njen automobil pronađen je ujutru na ivici litice. Na zadnjem sedištu ‒ bunda, kofer pun odeće i vozačka dozvola. Najverovatnija hipoteza glasi da je u pitanju očajnički gest, imala je težak nervni slom, šapuće se. Hiljade ljudi, uključujući i policajce i dobrovoljce, pse, pa čak i avione, cela Engleska mobilisana je da je traži, kao da je muka koja ju je naterala da pobegne učinila od nje najvažniju osobu na svetu. Čak je i Nen O’Di, Kristijeva ljubavnica, zabrinuta. Sada, kada je napokon osvojila tuđeg muža, ima još jedan plan na umu. Konačno će dobiti zadovoljenje za ono što joj se dogodilo mnogo godina ranije u Irskoj i za teške udarce sudbine koji je progone.
   
  U ovoj uzbudljivoj pseudorekonstrukciji jedanaest dana tokom kojih je književnica nestala, Nina de Gramont stvara zaplet pun misterije i obrta, u kojem ništa nije onako kako izgleda, niko ne govori istinu, a rešenje bi moglo biti pred očima, pod suncem, u savršenom stilu Agate Kristi.
   
   
  Prevod sa engleskog: Vesna Stojković

  Zum Buch

• 

  Askanio

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Dimin roman Askanio je suptilna priča iz umetničkog sveta na relaciji Firenca–Rim–Pariz. Dima je ovde tanani analitičar ljudskih odnosa i emocija i pisac s neobično razvijenim čulom za figurativnu umetnost.

  Zum Buch

• 

  Ostaci sveta

  Igor Marojević

  • 0
  • 0
  • 0

  Nagrada „Tronoški rodoslov“
  Solarisov roman godine
  Nagrada „Meša Selimović“ za 2020.
  
  
  Tragična sudbina čoveka od Španskog građanskog rata, preko Jasenovca, pa do NATO bombardovanja krajem devedesetih godina prošlog veka, odvija se na velikim platnima čovekove tolerancije, opstanka, bola... Mogućnost, uopšteno govoreći, da se sve to predstavi u prvom romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi, jeste veliki pokušaj da se ujedno prikažu i sva stradanja dvadesetog veka. Igor Marojević u svom nesumnjivo najboljem dosadašnjem delu o „veku logora“, kako se i naziva dvadeseto stoleće, piše hladnim tonom, čija melodija, uprkos svem užasu, pronalazi vatru koja tinja i baca plamen sećanja na one ljude i njihove sudbine koji sve više tonu u zaborav pred nekim drugim ratovima, nekim drugim krvavim stradanjima. U takvom miljeu, Ivanka Novčić, jedna od protagonistkinja ovog romana, svojim čudnovatim erosom uspostavlja balans, ili, bolje rečeno, prelaz između tame i svetlosti, nudeći nadu u spasenje nevinog, ili bar drukčiji pogled na ono što je preostalo u Ostacima sveta...
  Zoran Bognar
  
  Igor Marojević u romanu Ostaci sveta pronosi novu postideološku štafetu širom evropskog prostora. Pripovedači predaju jedan drugom govornu štafetnu palicu, kako bi tehnikom skaza ispričali istoriju stradanja u dvadesetom veku, od Španskog građanskog rata do NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ako je Hana Arent ukazala na banalnost zla totalitarnih ideologija dvadesetog veka, u jednom od najboljih srpskih romana u dvadeset prvom stoleću Marojević pripoveda o nepodnošljivoj učestalosti patnje ili (pre)velikim ostacima zla. U dobu visokoideologizovanih i pristrasnih narativa kojima obiluje savremena književnost, autor uspeva da u naraciju uvede vapijuću poliperspektivnost u predočavanju zločina: od Jasenovca i Blajburga do Kravice i Srebrenice. Na taj način izbegavaju se pojednostavljujući uvidi u psihološke profile i „levih“ i „desnih“, i zločinaca, ali i žrtava, u korist njihove istorijske uverljivosti i romaneskne uzbudljivosti.
  Dr Igor Perišić

  Zum Buch

• 

  Godina bisera

  Zuzana Brapcova

  • 0
  • 0
  • 0

  Zuzana Brapcova obrela se usred postkomunističkog i pred treći milenijum naše ere zasićenog srednjoevropskog krajolika i ispisala Godinu bisera, svet i tekst okolo jezgra u kojem ostaje komprimovano pitanje:
   
  Postoji li veći rizik od posezanja za istinom o sebi, a potom i jednačenja s njom?
   
  Komponovano a potom dekomponovano, promišljeno a potom umaklo poretku mislenog, razrešenje je u njenom najznačajnijem romanu hitnuto preko mentalnih spazama upisanih u taj rizik, preko rastakanja osećajnosti i samorazumevanja, preko demonstriranja transgresija užitka i destrukcije, harmonije i emocionalne atonalnosti, nemoći i pokornosti, preko neuralgije društava koja su se ukazala po podizanju Zavese, i kao u slučaju svakog vrednog književnog teksta, ostalo je u međuprostoru u kojem ga čitaoci mogu presresti i dobiti izuzetnost vlastitog odgovora.
   
  Jelena Nidžović

  Zum Buch