Other books that might interest you

• 

  Lukrecija Bordžija

  Johan Burhard

  • 0
  • 0
  • 0

  „Je li moguće da ne čezneš za Lukrecijom koju nazivaju najlepšom ženom u zemlji, o kojoj pevaju pesnici, čije draži slikari prikazuju u jarkim bojama?“
  „Sav se naježim kad čujem njeno ime. Ne poznajem je, nikad je nisam video. Odvraćao sam pogled od njenih slika. Ali, da je lepa poput Venere, da očarava poput Kleopatre, da je poželjna kao Helena, zbog koje je deset godina potocima tekla krv, ne bih je mogao ljubiti! Zar je potrebno da te podsetim na sve što se o njoj priča? To je žena neosetljivog srca, koja muškarce baca pod noge da bi ih posle s prezirom upropastila. Ona pomaže svom ocu u njegovim političkim ciljevima, u njegove zamke mami ptičice koje će on očerupati ili usmrtiti. Onaj hrabri vojnik Savonarola, koji se u Firenci strastvenim govorima diže protiv Bordžije, naziva je sramotom hrišćanske kneževine. A najstrašnije priče potajno kruže o Lukreciji. Ne, moja usta nikad neće izgovoriti nešto tako bedno. Ima zločina koji su tako strašni da se u njihovu mogućnost ne bi smelo verovati, ako još želimo da sačuvamo nadu, veru i ljubav.“
   

  Show book

• 

  1915 - Tragedija jednog naroda

  Branislav Nušić

  • 0
  • 1
  • 0

  Roman je duboko uzbudljiv niz priča, očevica narodne i državne tragedije, pisca koji je tragediju sa svojim narodom i svojom državom, i žrtvama u krvi, do kraja podelio. U godini kada se činilo da Srbija nestaje sa istorijske i geografske mape, Branislavu Nušiću poginuo je sin Strahinja-Ban, kao vojnik vojske Kraljevine Srbije. Pisac ovaj roman posvećuje prerano nastradalom detetu.
  Ispisujući kolektivnu i ličnu tragediju, Nušić roman započinje u jesen 1915. i završava događajima u zimu iste godine, neposredno pre nego što su narod i država, iznureni ratovanjem i stradanjima, krenuli u povlačenje preko albanskih i crnogorskih planinskih vrleti. Pišući „Pogovor“ romanu, u martu 1920, pisac kaže: „Mada je ova knjiga dosta opsežna, ja nisam ni pomišljao njome obuhvatiti celokupnu tragediju devetsopetnaeste godine. Beležio sam, opažao i saosećao sam u pojavama koje su se zbivale oko mene ili doprle do mene, jer, učesnik i sâm u velikoj nevolji, nisam ni mogao dalje dogledati. Moja knjiga završava u Peći, jer se tu završava i tragedija naroda. Odatle dalje nastaju tragedije pojedinaca, od kojih svaka za se zaslužuje po jednu ovoliku knjigu.“

  Show book

• 

  Crna lala

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Priča počinje istorijskim događajem – godine 1672. holandskog predsednika veća Jana De Vita i njegovog brata Kornelijusa linčuje pobesnela rulja njihovih sugrađana, što se smatra jednom od najbolnijih epizoda u holandskoj istoriji. Dima ga opisuje s dramatičnom intenzivnošću i uvodi ga kao početak vlastite pripovesti, koja će uključiti živopisne izmišljene likova i pratiti događaje u narednih osamnaest meseci, otkrivajući polako čitaocu kako je i na koji način ona povezana s ubistvom braće De Vit.
  Holandski grad Harlem raspisao je nagradu od sto hiljada forinti onome ko uzgaji savršenu crnu lalu. Mladi buržuj i zaneta duša Kornelije fan Barle na putu je da uspe u tom poduhvatu, izuzetno osetljivom i teškom. Jer za Holanđane, lale nisu obično cveće. One od svog uzgajivača traže celo biće: strast, posvećenost i potpunu odanost tom savršenstvu prirode. Stoga je i nadmetanje najboljih državnih baštovana i uzgajivača cveća za novac, čast i slavu prepuno surevnjivosti i strasti. Ponekad tako niskih i razornih da mogu upropastiti onoga ko im se prepusti... Borba između ljubavi prema cvetu i ljubavi prema ženi samo je najteža prepreka od onih koje će Fan Barle imati da savlada na svom putu od gubilišta do slave.
  Varljivo jednostavne priče i najkraći od svih Diminih poznatih romana, Crna lala upliće istorijske događaje koji okružuju brutalno ubistvo s romantičnom pričom o ljubavi. Ova bezvremena politička alegorija polazi od nasilja i istorijskog zločina da bi se izgradio snažan stav protiv tiranije i stvorila ta obećavajuća tulipa negra – kao simbol pomirljivosti i pravednosti.

  Show book

• 

  Zavera

  Alfred de Vinji

  • 0
  • 0
  • 0

  „Današnja književnost mora da se bavi proučavanjem opšte sudbine društvenog razvitka isto koliko i ispitivanjem ljudskog srca. Mi živimo u doba kada se ispituje i istražuje izvor svake reke. Francuska naročito voli u isti mah istoriju i dramu, jer jedna ocrtava nedoglednu sudbinu čovečanstva, a druga slika posebni udes čoveka. U tome je ceo zemaljski život. A samo religija, filozofija i poezija mogu da pređu granice života i vremena i da se uzdignu čak do večnosti.
  U poslednje vreme, a to je možda posledica naših političkih pokreta, umetnost je prožeta istorijom više nego ikad. Svi smo uprli pogled u naše hronike i letopise, kao da hoćemo sada, kad smo u svom stremljenju ka višim ciljevima dostigli mušku zrelost, da se za trenutak zaustavimo i osvrnemo na našu mladost i njene pogreške. Da bi se povećala zanimljivost ovog dela, trebalo je dakle uneti u njega uspomene iz prošlosti.
  Kako je Francuska otišla dalje od drugih naroda u toj ljubavi prema istorijskim događajima, i kako sam ja izabrao da pišem o bliskom i poznatom vremenu, mislio sam da ne treba da se ugledam na tuđinske pisce, koji u svojim spisima jedva ukazuju na najglavnije ličnosti iz svoje istorije kao na daleke prilike na horizontu.
  Ja sam naše istorijske ličnosti postavio na prednji deo pozornice i načinio od njih glavne junake ove tragedije, u kojoj sam hteo da ocrtam tri vrste častoljublja koje može da nas uzbudi, a pored njih i lepotu samopožrtvovanja prema plemenitoj zamisli. Da sam napisao raspravu o padu feudalnog sistema, o spoljašnjem i unutrašnjem položaju Francuske u sedamnaestom veku, o pitanju saveza s tuđinskom vojskom, o pravosuđu u rukama sudskih veća ili tajnih komisija i o optužbama protiv onih koji se bave vradžbinama i mađijom, svet tu raspravu, možda, ne bi ni čitao. Ali, roman će čitati...“

  Show book

• 

  Vukovi i pastiri

  Tajana Poterjahin

  • 0
  • 0
  • 0

  Uzbudlјiva saga o odanosti, ratu i lјubavi
   
   
  Kada ga, u leto 1942. godine, predsednik srpske vlade general Nedić pošalјe u tek otvoreni dom za izbeglu decu u Mataruškoj Banji, sanitetski major Milan Nestorović vraća se u zavičaj nakon mnogo godina. Pokidane veze sa majkom i teško breme zagonetne očeve smrti, iskustvo iz Velikog rata u kome je kao dečak izgubio nogu i rastanak sa jedinom ženom koju je voleo, učinili su ga grubim i neosetlјivim na bol. Ipak, u najstrašnijim okolnostima velikih dečjih stradanja, gladi i haosa, moraće da preispita sve što je naučio o ratu, odanosti i lјubavi... Provešće sve ratne godine u domu koji je bio jedino utočište za hilјade srpskih dečaka i devojčica. Voleće ga tri žene, goniće ga četnici, komunisti i Nemci. Uveren da ga je kroz život uvek vodila mržnja, Milan će na kraju da se suoči sa njom, i saznaće, tek kad mu se otkrije pravo lice neprijatelјa, šta je suština zaveta koji mu je ostavio otac, Maksim Nestorović...

  Show book

• 

  Sve moje sestre

  Laura Barna

  • 0
  • 0
  • 0

  Svako novo delo Laure Barne podizanje je uzbudljivog asocijativnog vrta, u kojem niču, rastu i ogledaju se biografije, ali i autorski citati i vertikalno konotirane fusnote. Takav je i roman Sve moje sestre, priča o jedinstvenom Rastku Petroviću. Ovaj vrt obrastao je poetičkim dokumentima daleko od narativne funkcionalnosti. One koja je od glavobolje, pada klavira, cijuka escajga ili hrastovog lista iza vlati kose mogla da stvori delo mudre čitkosti, koje nas, između ostalog, nagrađuje strasnom, kaleidoskopskom verzijom drhtanja kroz kalvarije i putopise, mudrost i epohe, intimu i fascinaciju, istoriju i geografiju, porodično i ekumensko, slovensko i evropsko...
  U ovom romanu čitalac pronalazi svoju verziju suptilnog sižea, ali ne bi trebalo da hita za prioritetima... Jer tu su vesnici srpskog modernizma: Isidora Sekulić, Danica Marković, Miloš Crnjanski, Sibe Miličić, Beta Vukanović, Brana Petronijević, Sava Šumanović, Marko Ristić, Moša Pijade i mnogi drugi... Tu su i Nadežda, Zora i Milica, tri sestre u sazvežđu koje beletrističkim umećem prebogat monolog Rastka Petrovića – svedoka vaskolike porodične sudbine – osvetljava kroz iskušenja, bolove, simboliku albanske golgote, sjaj Pariza i juga Italije, ili šumove prapostojbine Afrike. Tu su i odjeci terazijskih koraka, romora i proglasa hotelmoskovskih senki iz Berlina, ratnih bolnica, galerija i vašingtonskih prozora s pogledom...
  Život je nekom sestra, a nekom brat. Nekom reč, misao i stih, nekome boja, a nekome samo privid zebnje i brige. Kad sve zasvetli i progovori, tad postaje toplo porodično gnezdo. Kad ruka zadrhti, u cevčici kaleidoskopa pomere se, između onih vertikalnih ogledalaca, zrnca boje i života...

  Show book