Publisher: Klasika
Zbirka priča: „Jedna tužna priča“, „Dukat“, „Neće da se kupa“, „Oko Ivine kuće“, „Strah“, „Rđava Mara“, „Na ostrvu“, „Hajdučica Milja“, „Pače“, „Tetka Jelenina ćerka“, „Begunci“, „Vida“, „Vinko“, „Malo dobro srce“, „Siročići“, „Deset para“, „Neposluško“, „Preko mora“, „Zita“ i „Caca“.
Ova knjiga sadrži sledeće pripovetke: „Demon“, „Pozorište u palanci“, „Ukidanje strasti“, „Ne razumem“, „Ozbiljne, naučne stvari“, „Danga“, „Hajduk Stanko“, „Vođa“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“, „Naša posla“, „Nigde spasa“, „Glasam za slepce“, „Sima penzioner“, „Stradija“, „Razmišljanje jednog običnog srpskog vola“, „Mrtvo more“, „San jednog ministra“, „Moderni ustanak“, „Uzgrednice“, „Priča o tome kako je načelnički položaj bez ikakva zazora i stida nasrnuo na dobrog i valjanog građanina gospodina Đoku Kara-Jovanovića“, „Ko ugušuje štampu?“, „Ne mešaj se u tuđ posao“, „Ča-Đorđev đogat“, „Domišljan“, „Baš je bezobrazluk“, „To je narod“, „Pismo gospodinu Savi Šibaliću“, „The, šta ćeš?“, „Kao u Stradiji...“ i „Mitropolitov mačor“.Show book
Bojana NikoletićŠESTORNA ŠTACIJAkratke priče 37 PRIČA: Anastasion / Donor / Žičana kocka / Pahuljica / Kolekcija / Pre ili posle Montenja / Starije žene / Jedna prazna priča / Osiguranje / Tako ti i treba… / Raskrsnica / Čovek je proklet / Okoštavanje lica / Došljak / Zašto je vuk uvek bos? / Nesporazum / Priče o vrapcu / Motiv / U bazi – prema priručniku za uspešnu prodaju / Demokratija / Gde mi živimo / Kišobran / Veče na ulici / Magla / Hangar / U sumrak sve je sivo / Modna revija se završava venčanicom / Herc / Zamka dosade / Dve pouke / Mondišeri – Hronika odsjaja / Naš život / Bezbroj tajnih odluka / Iznenađenje / Dve devojke / Dva ogledala / Kran Tekstovi: O ovoj knjizi i O naslovu; Bibliografija; O autoru „Da li su to, u ovom trenu, priče apsurda? Jesu. Ma koliko ogledalo bilo udaljeno iliti iskošeno sa maskom u srebrnom blesku, slika je neumoljivo smutne stvarnosti, ne zbilje u kojoj živimo, nego u zbilji koja nas živi.“ – Milutin Ž. Pavlov, Pripovedni krug o sitnicama koje život značeShow book
Raspoređene u geografskom smislu širom planete, priče iz ove zbirke sa lakoćom šetaju od Manile do Montreala, od Gruzije do Engleske, ponekad su i prepoznatljivo lokalne, ali svima je zajedničko to što se bave običnim, malim čovjekom. Onim istim malim čovjekom koji [...] „želi preko crte, želi ali ne sme“, samo što ovdje on ne želi da bude junak priče već da mirno živi svoj mali život.Show book
Zbirka pripovedaka „...Devojčica je znala – to ranije nije shvatala – da ljudi koji mnogo pričaju o prošlosti, strepe od budućnosti, a sadašnjost nije dovoljna da ih ispuni. Znala je da su to ljudi koji su, svojom ili tuđom greškom, ostali zavejani na nekoj od sporednih životnih staza. Tetka Jelena, koja je, otkako devojčica pamti, živela u njihovoj kući, pripadala je upravo takvim ljudima. Sve što je bilo nekad, u njenom kazivanju dobijalo je posebne boje i sjaj, činilo se neobičnim i kao da niko sem nje, nešto slično nije mogao doživeti...“Show book
EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST Autorki je poznato ono najvažnije što jedan pripovedač može da zna: poznati, svakodnevni kontakti koji ponekad čine da klonemo, odnosi banalnog bezumlja, mehanički momenti usamljenosti, poprimaju specifična, nepoznata, čak zaprepašćujuća obličja. Malene priče (strave), nastale pod teretom apsurda, nose u sebi bandoglavost i (samo)ironiju preživelih. „Dobro jutro. Mislim se, zašto baš sedam dana čini celinu. Ne volim način na koji se nazivi za dane ponavljaju svake nedelje. Vreme ponekad zastane i onda nastane mala pauza. Ne samo što ne znam šta će se sledeće dogoditi, zapravo ne znam ni da li će se išta dogoditi. Čak mislim i da nikada neću odrasti. Ali, jedno sigurno znam:neću moći da imam decu. Niko neće želeti da se skinem i da bez odeće posmatram njegovo golo telo. Moji gresi ne mogu da se ispovede. Kada vreme preskoči, za to nema opipljivog znaka. Barem moji drugari iz razreda to ne primećuju, iako se pismo koje se šalje ispod klupe zaustavlja kod mene. Teta Emi mi se smeši pod sivom maramom na tufne, mada ni ona ne primećuje da me nema nigde. Vidi samo pismo. Uzima ga, ali ga ne čita, onako kako to čine ostali nastavnici. I ne otvara ga. Teta Emi ima razmaknute oči, široko čelo, okrugao nos. Teta Emi greši: misli da sam umiljata. Uspela sam da je prevarim i sada već maštam o tome kako će se razočarati. Počela sam da vodim dnevnik, Majka mi ga je kupila za imendan: zapisala sam da ću umreti. Mada ne verujem ni u to da sam se rodila. Nikada nikoga nisam volela tako kao tetu Emi – i to ću da zapišem, odmah na prvoj stranici, malim slovima. Oduševljena sam time što su listovi dnevnika žuti, kruti i šuškaju poput nacrta, dokumenata ili pisama u Tatičinoj fioci, na nemačkom jeziku, napisani goticom. Ne bih baš bila oduševljena kada bi sveska mirisala kao iz prodavnice. Ne volim nove stvari. Dobro jutro. Šta znači to da sunce sija: mogu iz moje sobe da mu vidim zrake. Sudbina mi je bila naklonjena: mogu da vidim sunce čak i dok ležim u krevetu. Ima onih koji ga ne vide ni kroz prozor, kao recimo Majorovi, koji su se uselili u naše potkrovlje. Kako god da okreću glavu, iz potkrovlja se vidi samo talasasti krov i bušna streha. Tako im zapalo. Ali, ipak je jasno da smo mi ti koji smo ustali, a ne sunce...”Show book
Zbirka priča Bilo jednom u Beogradu, kako bi to Mihiz rekao, neka je vrsta „autobiografije o drugima“. To „drugo“ je u ovom slučaju Beograd koga više nema, sačuvan jedino u sećanju. Kako i sâm naslov upućuje, pisac o njemu govori sa setom i nostalgijom, dakle pristrasno, s ljubavlju. Mada su „predeli detinjstva“ u zbirci jasno označeni, oni su i deo svima prepoznatljivog univerzuma odrastanja i sazrevanja. To doba se u zbirci ispoljava na pomalo protivrečan način: u oskudici materijalnih dobara, ali zato u bogatstvu i opojnoj gustini života. Ko želi da se vrati u „predele detinjstva“, uz to se još kačeći na stari tramvaj, neka obavezno pročita ovu knjigu. Uživaće u njoj ne samo u Beogradu koga više nema već i u vremenu koje se nikada više neće vratiti. „Pisane lepim jezikom i stilom, jednostavno i bez patetike, priče iz zbirke Bilo jednom u Beogradu omaž su jednom prohujalom Beogradu.“ (Rada Saratlić: Politika)Show book
