Other books that might interest you

• 

  Sumnjivo lice

  Branislav Nušić

  • 0
  • 0
  • 0

  U prvom periodu svog dramskog stvaralaštva Nušić je bio pod uticajem ruskog pisca Nikolaja Vasiljeviča Gogolja. Sâm pisac o tome govori u predgovoru komediji Sumnjivo lice, koju je prvobitno nazvao „gogoljijada u dva čina“.
  Čuvena Gogoljeva drama Revizor inspirativno je uticala na pisca Sumnjivog lica, ali je on dramski zaplet vezao za naše prilike i naravi.
  Birokratski aparat tadašnje Srbije on ne kritikuje onom žestinom i oštrinom kako to čini Radoje Domanović u svojim satirama, ali ipak dovoljno snažno da vlast Obrenovića prikaže u pravom svetlu.

  Show book

• 

  Tamni cvet

  Džon Golsvordi

  • 0
  • 0
  • 0

  Tamni cvet je roman-triptih koji prati život i ljubavi Marka Lenana, od mladićkog do zrelog doba.
  U prvom delu (Proleće), Mark je oksfordski student vajarstva koji se zaljubljuje u Anu Stormer, suprugu svog profesora. I u Ani se bude osećanja, ugasla tokom dvanaest godina braka, te između njih dvoje nastupa proleće ljubavi, čiji je svedok tamni cvet sa Alpa. Međutim, pojavljuje se šesnaestogodišnja Silvija...
  U drugom delu romana (Leto), pratimo Marka kao poznatog vajara u naponu životne snage, koji doživljava dramatičnu ljubav s nesrećno udatom Olivom Kremir, dok u trećem delu (Jesen), u poznim godinama života, poklanja srce Nel Dromor, ćerki svog prijatelja. Rastrzanost između supruge i lepe tinejdžerke – poslednja je i uznemirujuća manifestacija „tamnog cveta“ strasti.
  Objavljen 1913, roman prikazuje svet pred neposrednu transformaciju ratom, društvo u kom je ljubavno pismo i dalje mogla dostavljati ruka diskretnog sluge, a stanovnici Pikadilija držali svoje konje u blizini da mogu da galopiraju do Ričmonda na svež vazduh.
  Tamni cvet obiluje impresionističkim opisima i simbolikom, a krase ga izuzetna stilistika i suptilna simetrija koju Golsvordi stvara između likova, ističući cikličnost prirode priče. Onako kako je u Sagi o Forsajtima opisao složene društvene odnose, tako u Tamnom cvetu Golsvordi opisuje zamršene puteve ljubavnih osećanja.
  Prevod sa engleskog: Aleksandar Vidaković

  Show book

• 

  Pometnje pitomca Terlesa i...

  Robert Muzil

  • 0
  • 0
  • 0

  U ovom izboru Milorada Sofronijevića pojavljuje se, pored prvenca, kratkog romana Pometnje pitomca Terlesa (1906), skoro celokupan pripovedački opus velikog pisca modernizma ‒ Roberta Muzila.
  Muzil je svakako jedan od ključnih književnika XX veka, iako njegovo stvaralaštvo nastaje ili uprkos „odvratnosti prema pripovedanju” ili kao pokušaj emancipacije pripovedanja od narativnog manira dadilja, koji je, po samom autoru, stil većine pripovedača sve do početka XX veka.
  Muzil u svojim pričama ne želi da oslikava svet, već mu je namera da izbrazda dušu, kako je jednom i sam rekao. Suštinu umetnosti vidi u područjima „između razuma i osećanja, gde se odigravaju ona prava proširenja duše, gde se prepliću intelektualno i emocionalno”.
  U svojim pričama, Muzil raskida sa kauzalno-hronološkim tokom radnje, a sve povezuje značenjima, odbacujući pritom svako pojednostavljeno prikazivanje stvarnosti. Pažnja čitaoca se tako pomera s radnje na jezik i na samu strukturu značenja. Izbor tema za svoje priče Muzil nalazi u onom međuprostoru za koji „u jeziku svakidašnjice i čvrstog, uspravnog hoda još nije postojala reč”, kako stoji u Savršenstvu ljubavi.
   
  Prevod sa nemačkog: Milorad Sofronijević, Đorđe Katić, Svetomir Janković

  Show book

• 

  Napoleon

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Savremenici francuske istorije ranog devetnaestog veka, Napoleon Bonaparta i Aleksandar Dima Otac, kao da nam delom Napoleon istim glasom saopštavaju sve o životima jednog cara i jednog književnika. Dima Otac svedoči da su se ove dve ljudske gromade susrele dva puta, tokom njihovog zemaljskog života. Susreti su nesumnjivo dovoljno nadahnuli hroničara i pisca, tako da je Napoleon pred nama skoro bez maske, onakav kakvim ga pamte hiljade ljudi koje su mu slavodobitno klicale, isto tako i hiljade onih koji su pod njegovim mačem povili glavu.
  Već u svojoj tridesetoj godini Napoleon je bio gospodar Francuske. Vojnu karijeru počeo je kao artiljerijski podoficir, da bi 1793. godine, preuzevši Tulon od britanskih snaga, koje su pomagale francuske rojaliste, munjevito napredovao u vojničkom zvanju. Nakon vojne kampanje u Egiptu, 1799, Napoleon se tajno vraća u Pariz, gde je izvršio državni udar i postavio sebe za prvog konzula. Napoleon time postiže neograničenu političku vlast. Pet godina kasnije je sâm sebe krunisao za cara Francuske. Tokom prve decenije 19. veka, zaratio je sa skoro svakom važnijom evropskom silom, dominirajući kontinentalnom Evropom nizom pobeda – od kojih su najslavnije one kod Austerlica i Fridlanda – i uspostavljanjem saveza, imenujući bliske saradnike i članove porodice za vladare ili ministre u državama kojima su dominirali Francuzi.
  Sve što bi čitalac prosečnog interesovanja za istoriju i istorijske avanture mogao da poželi, Dima Otac mu pruža, ne zaboravljajući ni jedan detalj o kapetanu Topu, malom Kaplaru, njegovim čuvenim proklamacijama, hirovitom ponašanju, vojničkoj časti i neverovatnoj strateškoj sposobnosti. Čitamo o usamljeniku predodređenom da bude poput najvećih, koji za uzore ima Hanibala, Aleksandra Velikog i Karla Velikog. Vidimo kako skromna i povučena duša, koja tri puta iščitava sve knjige iz obližnje knjižare, izrasta u vojskovođu najvećeg formata, očvrsnulog životom, upornošću i znanjem.
  Katastrofalna francuska invazija na Rusiju 1812. bila je prekretnica ne samo u Napoleonovom životu već i u životu kontinentalne Evrope. Ovaj pohod je desetkovao njegovu Veliku armiju, koja nikada više nije obnovila svoju nekadašnju snagu. Godine 1813. Šesta koalicija ga je porazila kod Lajpciga, zauzela Francusku i primorala ga na abdikaciju u aprilu 1814. i izgnanstvo na ostrvo Elbu. Nakon manje od godinu dana, Napoleon se vratio u Francusku, ponovo preuzeo kontrolu, ali je vladao sto dana do poraza kod Vaterloa u junu 1815. Poslednjih šest godina života proveo je pod britanskim nadzorom na ostrvu Sveta Jelena.
  Progonjen i uzdizan, proklinjan i slavljen, Napoleon je u stanju da zapali maštu čitaoca i brzinom samo njemu znanom, kako to Dima voli da kaže, u nekoliko trenutaka nas izvodi iz ledom okovane Rusije, provodi kroz šumovite kanjone Lombardije i dovodi do kapija Tiljerija, Liona, Grenobla, Lisabona. Kako su simboli njegovog života i ratništva bili lav i orao, ne čudi što se istom brzinom i žarom pisac obraća publici, ni namerno ni uzalud, naprosto – prirodno.

  Show book

• 

  Zaverenici Jehove

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Ovaj roman obuhvata ključni period revolucije i Carstva, i govori o rojalističkoj zaveri nakon dolaska na vlast Napoleona Bonaparte.

  Show book

• 

  Tereza Raken

  Émile Zola

  • 0
  • 0
  • 0

  Tereza Raken je priča o mladoj ženi, nesrećno udatoj za svog rođaka posredstvom ohole tetke koja, suštinski samoživa i sebična, samo ostavlja utisak dobronamernosti. Terezin suprug, Kamil, je bolestan i egocentričan, tako da Tereza, kad joj se prilika ukazala, počinje turbulentnu i strastvenu aferu s Kamilovim prijateljem, Loranom.
  U uvodu, Zola naglašava da je namena ovog romana studija temperamenta, a ne karaktera, poredeći svoje delo sa sociološkim istraživanjem. Zahvaljujući njegovom nepristrasnom i naučnom pristupu roman Tereza Raken se smatra pravim primerom naturalizma.

  Show book