Publisher: BookRix
Можете га видети како год желите. Да ли је ово испуњен живот или не, то остављам вама као читаоцу. Наравно да сам направио много грешака, али не могу да кривим друге људе за њих, могу само себе да кривим углавном.
Reč autora: Roman se rodio u Holandiji, prilikom jedne moje velike bitke. Bitke sa samim sobom. Da mi je neko sedam dana pre početka te bitke, negde tamo u februaru 2013. godine rekao da ću danas pisati uvodnu reč svog romana, možda bi mu se nasmejao u lice. To dokazuje da se roman, kao i moje pisanje, odjednom neplanirano dogodilo. Zahvaljujem se svima koji su mi pomogli na ovom putu. Načini njihove pomoći se razlikuju, ali srca su ista. Rečenica koju upravo čitate sadrži njihova, na ovom papiru nevidljiva imena, ali ona su vidljiva samo onome kome je vazno da budu vidljiva. Meni. I od srca im hvala za sve . Hvala i onima koji mi nisu pomogli, a trebalo je. Zapravo, njima najviše hvala. "Vreme koje ste na bilo koji način proveli izolovani, a pametno ga iskoristili, bez obzira što drugi pretpostavljaju da ste ga izgubili, jeste najbolje moguće vreme." (A.T. 15.06.2013. Amsterdam)Show book
Ali uvek kad se jedan čovek ili jedan narod odvažno poduhvati zadatka koji prevazilazi njegove stvarne mogućnosti, povećavaju mu se i snage do jačine nikada neslućene: nikada, možda, nijedna nacija nije na veličanstveniji način sažela u jedan jedini pobednički trenutak svoje snage kao Portugal na prelomu petnaestog veka; odjednom ova zemlja stvara ne samo svoga Aleksandra, svoje Argonaute u licu Albukerka, Vaska da Game i Magelana nego i u licu Kamoensa, svoga Homera, u licu Baruša, svoga Livija. Naučnici, arhitekti, veliki trgovci niču preko noći. Za jedan nezaboravan svetski čas Portugal je prva nacija Evrope, predvodnik čovečanstva...Show book
Pre nekoliko godina vodeći svetski klimatolog upitao je Andri Snajra Magnasona, jednog od najomiljenijih islandskih pisaca i intelektualaca, zašto ne piše o najvećoj krizi sa kojom se čovečanstvo suočilo. Magnason se branio tvrdeći da nije specijalista na polju klimatskih promena. Ali naučnik je bio uporan: „Ako vi ne možete da razumete naša naučna otkrića i predstavite ih u emotivnom, psihološkom, poetskom ili mitološkom kontekstu”, rekao mu je, „onda niko zaista neće razumeti problem i svet će nestati.” Knjiga O vremenu i vodi protkana je ličnim, istorijskim i mitološkim pričama, ali i zasnovana na intervjuima sa vodećim glaciolozima, okeanolozima, klimatolozima I geografima. Ona predstavlja Magnasonov odgovor, zanimljiv i ubedljiv u isto vreme, jedan od onih koji ilustruje stvarnost klimatskih promena i nudi kakvu-takvu nadu pred neizvesnom budućnošću. Polazeći od ideje pisanja čitulje za santu leda, suštinskog razumevanja ljudskog vremena i naših obaveza prema drugima, kroz istoriju i širom sveta, O vremenu i vodi je duboko lična i globalno orijentisana knjiga – putopis, svetska istorija i očajnička molba da živimo odgovorno prema budućim generacijama. Veliki svetski bestseler, već preveden u preko 30 zemalja, ova knjiga je potpuno drugačija od bilo čega što je do sada objavljeno na temu trenutne vanredne klimatske situacije, koja preti da našu planetu učini nemogućim mestom za život.Show book
Ja mislim da uopšte nema smisla pisati predgovor autobiografiji. Ako život čovečji i ima kakav predgovor, on je tako intimne prirode da se o njemu uopšte i ne piše. Ali se meni predgovorom valja opravdati što sam preduzeo ovaj posao – pisanje biografije – kojim se obično bave propali političari, prognani vladari, besposleni penzioneri, bivše dvorske dame i članovi Akademije nauka. I, eto, toga opravdanja radi ja moram ovu prvu glavu posvetiti predgovoru. U jedno doba nastala je bila čitava hajka na mene. Sve što je dobilo svrab za pisanje uzelo je da se češe o mene, tako da sam bio postao neka vrsta pismenog zadatka za sve one koji su – to se već razume – počinjali kritikom svoja literarna vežbanja. Svi su oni i na sav glas tvrdili: da ja nemam ni duha ni talenta. Kako su mi na taj način stvorili donekle reputaciju čoveka bez duha i talenta, poče se šaputati da mi ta reputacija daje dovoljno kvalifikacija za člana Akademije nauka i umetnosti, te sam svakoga časa mogao očekivati da budem i izabran. Pa kako svaki akademik mora da izradi svoju autobiografiju, i kako je našim akademicima za taj posao potrebno po nekoliko godina, pa ih ima koji su i umrli a taj toliko veliki i važan posao nisu dovršili, te se ni dan-danas ništa ne zna ni o njihovom životu ni o njihovom radu na nauci – to sam odlučio da za vremena piberem građu za svoj životopis. Eto to me je uglavnom rukovodilo kada sam seo da pišem ovu knjigu. Opis ovoga života otpočeo sam s rođenjem, nalazeći da je to najprirodniji početak. Polazeći od toga fakta, ja se nisam upuštao u stvari koje su prethodile mome rođenju, pošto o tome verovatno i nema nikakvih podataka. Autobiografiju sam završio ženidbom, nalazeći da posle ženidbe čovek i nema autobiografije. Uostalom, vreme od rođenja do ženidbe i jeste jedan period (s mnogo potperioda) u istoriji čovekovoj. Onako otprilike kao što u istoriji Srba vreme od doseljenja na Balkansko poluostrvo do propasti carstva na Kosovu čini jedan veliki period s mnogo potperioda. Čak bi se i u životu čovekovom taj period od rođenja do ženidbe mogao, kao i u istoriji, zvati period „od doseljenja do propasti“. Kao što bi se i period koji zatim nastaje mogao tako lepo i u životu, kao i u istoriji, nazvati: period „robovanja i patnji“. – Branislav NušićShow book
Sveti đavo bio je naslov jednog protiv Raspućina upravljenog pogrdnog zapisa iz pera strahovitog kaluđera Iliodora. Optužbe i tvrđenja tog pamfleta znatno su doprineli stvaranju one lažne i karikirane slike koja Raspućina prikazuje kao prepredenog šarlatana, upravo kao glavnog krivca za propast Rusije. Ta slika, stvorena mržnjom tog neprijatelja, postala je otada šablon za Raspućinov portret i tako pružena javnosti. Meteži revolucije dugo vremena su onemogućavali objektivnu korekturu te slike, jer revolucionarnoj frazi koja beše na dnevnom redu nije bila potrebna istinitost; za nju je u toj političkoj borbi bio od važnosti samo efekat. U tom pogledu pak, mučno da bi se mogao poželeti podesniji istorijski portret nego što beše taj koji je bio u stanju da bolje i očiglednije nego bilo koji drugi prikaže svekoliku nedostojnost ranijeg vladavinskog sistema i njegovih predstavnika. Za revolucionarnu Rusiju, u njenoj borbi protiv jednog odista u mnogim pogledima preterano neispravnog te prema tome izopačenog sistema, kao što je bio carizam, moglo je to karikiranje ličnosti i situacija izgledati ako ne opravdano a ono bar kao nešto što može da se izvini. Međutim, bez ikakvog dokazanog razloga, Raspućinovu figuru zahvatilo je i uživanje publike u skandalima i senzacijama, i ono je doprinelo svoje da se stvori koliko lažna toliko i, u svojoj šarenoj tehnici, prosta slika jednog banalnog „đavola u čovečjem obliku“.Show book
Droga vlada planetom. Kosmetsko carstvo. Evropa puni zatvore. Otrovana Amerika. Albanski klan u Švajcarskoj. „Operacija Madrid“. Ubistvo jugoslovenskog ambasadora. Dileri finansijeri OVK. Zloupotreba droge predstavlja tempiranu bombu koja otkucava u srcu naše civilizacije. Moramo naći načina da je demontiramo! Ovo upozorenje je još 1990. godine izrekao Peres de Kueljar, generalni sekretar OUN-a na specijalnom zasedanju Generalne skupštine u Njujorku, koje je bilo posvećeno borbi protiv ilegalne trgovine narkoticima. Strah od šiptarske narko-mafije nije devedesetih godina bio karakteristika samo Jugoslavije već i Starog kontinenta, pa čak i moćne Amerike.Show book
