Otros libros que te pueden interesar

• 

  Popis nekih gubitaka

  Judit Šalanski

  • 0
  • 0
  • 0

  ... Šta je strašnije: shvatanje da je smrt svima suđena, ili pomisao da to možda i nije tako...
   
   
  Delo Popis nekih gubitaka zbirka je dvanaest priča o nestalim stvarima. Bilo da su u pitanju ostrvo, Sapfina pesma ili vrsta tigra, koji su nekad postojali, a potom su izgubljeni ili uništeni, autorka ih u ovim stilski i formalno različitim tekstovima oživljava istraživanjem, zamišljanjem i umetanjem u sadašnjost, poigravajući se tako tragom i prisutnošću: nestalo ponovo oživljava u činu sećanja i zamišljanja.
   
  Spajajući istorijsko-dokumentaristički pristup i fikciju, Judit Šalanski vodi začuđenog čitaoca kroz lavirint ljudske svesti kako bi pronašao ono što je filozof Frensis Bejkon nazvao „ostacima istorije koji su slučajno izbegli brodolom vremena“. Rezultat je svojevrsna elegija ‒ čudesno dirljiva i neobično ohrabrujuća, budući da pisanje o nestalim bićima, predmetima, građevinama, artefaktima, ne može da ih vrati, ali može omogućiti da se ponovo dožive.
  Popis nekih gubitaka sentimentalni je podsetnik na neprekidnost promena, svojevrsni kulturološki itinerer po prošlosti, ali nas navodi i na promišljanje ne samo o gubicima, zaboravu i prolaznosti, već i o nastanku i sećanju, budeći osećanje da je razlika između prisustva i odsustva marginalna sve dok postoji pamćenje.
   
  Nagrada Wilhelm Raabe, 2018.
  Nagrada Strega, 2020.
   
   
  Prevod sa nemačkog: Slobodan Damnjanović
   

  Ver libro

• 

  Kina

  Nada Marinković

  • 0
  • 0
  • 0

  „...Na atlasu velika mrlja Kine raste, postaje neuhvatljiva pogledu i on roni kroz nju kao nesrećna mala riba koju će progutati sopstvena želja.
  
  Dosta je ljudi bilo u Kini i mnogo se pisalo o toj zemlji. Putnici su ispričali sve što ih je tamo iznenadilo svojom posebnošću – tako smo saznali sve bizarnosti na razne načine interpretirane. Videli smo, kao sopstvenim očima, dvorove i hramove, vrste porcelana sve do onog iz pokrajine Kjangsi, porcelan što ne prelazi debljinu ljuske jajeta; opisali su nam razne vrste mučenja i tajne erotskih nastranosti; zavirivali smo u pušionice opijuma, u klubove šangajskih milionera i tako bili svedoci njihova raspusnog života. Kina nam je predstavljena s najfolklornije, ’najkineskije’ strane. Kinezi su prikazivani kao najčišći predstavnici svoje rase i idolopoklonici Zapada, fini, svileni, s dugim zašiljenim noktima i očima zamagljenim opijumom, pohotom i pohlepom za novcem. S druge strane, ako to već nije bio ambijent jednog još u Evropi zamišljenog kineskog muzeja, romani su govorili o bednicima koji s religioznim zanosom trpe svoju bedu, i ta je beda bila vrlo živopisna, činila se gotovo insceniranom radi kurioziteta, u čast radoznalih turista. Bilo ih je, daleko manji broj, koji su govorili i o stvarnoj, proživljenoj tuzi ove zemlje, ali je jedva ko ulazio u njene uzroke nagoveštavajući mogućnost i drukčijeg stanja.
  
  Dolazili su putnici i odlazili, odnoseći sobom više ili manje, prema potrebama i sklonostima.
  Znam da je, široko uzevši, u narodima, kao i u pojedincima, sasvim lako videti ono što se hoće, jer nema čoveka, ljudskog dela, pa ni naroda, koji ne bi bio zbir pozitivnih i negativnih odlika. Volter se još davno divio Kini i voleo je. U toj je zemlji nalazio ostvaren utopistički san o idealnom društvu. U kineskom narodu video je racionalan narod, antireligiozan, disciplinovan i radan, narod koji zasukanih rukava, diveći se oskudnoj lepoti prirode oko sebe, ’obdelava svoj vrt’. Monteskje naprotiv, doživljava nešto sasvim drugo. On apostrofira Kinu kao primer rđavog državnog sistema. Tamo caruju despotizam i servilnost, dva elementa što urađaju kukavičluk i podlost. Misionari su doživljavali Kinu kroz poštovanje ili nepoštovanje svojih dogmi, kapitalisti u ostvarenju svojih finansijskih težnji. Putnici su doživljavali Kinu na njenim kuriozitetima; svoja estetska merila preko njena komfora i dragocenosti do kojih su došli za malen novac! Pisci su je doživljavali, mahom, preko izdavačkih zahteva što su formirani po ukusu tržišta, ređe na onom što se naziva afinitet i lična savest. S platformi na koje su se postavljali, ljudi su davali svoje ocene, a neznatni su bili uzroci što su određivali njihove simpatije i antipatije...“
   

  Ver libro

• 

  Pokretne slike

  Edna O'Brajen

  • 0
  • 0
  • 0

  Zbirku čini dvanaest priča koje prikazuju svetlo i mrak Irske devedesetih godina prošlog veka. Od uspavanih irskih sela prekrivenih mahovinom, velikih kuća, rustičnih odmarališta, i tajni iza gluvih porodičnih zidova, do gradova koji ubrzano pulsiraju ka budućnosti i neumitnoj dehumanizaciji. Protagonisti su, samo naizgled, sasvim jednostavni i obični ljudi, koji oličavaju istinsku lepotu i surovost irske svakodnevnice. Ipak, kao i u celom svom opusu, najvažnija tema Edne O’Brajen i u ovim pričama jeste žena u različitim fazama usamljenosti, žudnje, ljubavi i žaljenja.
   
  „Edna O’Brajen je otpočela zbirku pričom koja opisuje selo i njegove izopačenosti, sirotinju i njene moralne krutosti i licemerje, a završila je s gradom i društvenim kremom čije su izopačenosti možda fleksibilnije u smislu licemerja, ali zato ne manje odvratne i podvodačke. Na taj način, celina predstavlja niz pokretnih slika koje vrlo jasno i na književno upečatljiv način dočaravaju ono što jeste tipično za Irsku i njeno društvo, ali i mnogo šire. Biti žena nije nikad i nigde lako, a biti žena koja je zašla u određene godine tek je teško.“
   
  Iz pogovora Vladimira Arsenića

  Ver libro

• 

  Iz treceg kraljevstva

  Borivoje Adašević

  • 0
  • 2
  • 0

  "Jer čovek u stvari o sebi nema ništa da kaže, nego da se u jednu halucinaciju utopi koja je, čini mi se, bila njegov život. A koja s tim životom nema ništa zajedničko, nego on u nekoj svojoj nadi da mu je život bio ispunjen, misli da ima." U te reči Bore Ćosića staje okvir između čijih granica bi se mogle smestiti sve Adaševićeve priče koja tematizuju široku temu: sudbine ljudi na prostorima srednje Evrope u dvadesetom veku. Pričama je zajednička i pripovedačeva pozicija u storiji. Shodno Ćosićevom citatu, pripovedač započinje priču ali je glavni junak – uvek neko drugi – redovno preuzima, pretvarajući taj lirski obojen život u pravcatu proznu halucinaciju. Ono na šta treba skrenuti pažnju svakako je jezik kojim pripoveda Borivoje Adašević. Taj je jezik blizak lirici, razigran, poput lavine reči koja vas nosi do samog epiloga. (Mića Vujičić)

  Ver libro

• 

  Večeri u seocetu kraj Dikanjke

  Nikolaj Gogolj

  • 0
  • 0
  • 0

  Zbirka pripovedaka: „Soričinski sajam“, „Veče uoči Ivanjdana“, „Majska noć ili Utopljenica“, „Izgubljeno pismo“, „Noć uoči Božića“, „Strašna osveta“, „Ivan Fjodorovič Šponjka i njegova teta“ i „Začarano mesto“.

  Ver libro

• 

  Dama u plavom

  Milica Jakovljević Mir-Jam

  • 0
  • 3
  • 0

  Laki ljubavni sadržaji i jednostavan, često sladunjav i iznad svega slikovit stil obezbedili su njenim romanima dugovečnu popularnost. Ali njeno delo odlikuje i detaljno i autentično dočaravanje života građanske klase u Jugoslaviji između dva rata, njenih običaja i vrednosti do kojih je držala. Sve to je Mir-Jam donelo nadimak Džejn Ostin srpske književnosti.
  Dama u plavom je zbirka priča.

  Ver libro