Verlag: Književna radionica Rašić
Raspoređene u geografskom smislu širom planete, priče iz ove zbirke sa lakoćom šetaju od Manile do Montreala, od Gruzije do Engleske, ponekad su i prepoznatljivo lokalne, ali svima je zajedničko to što se bave običnim, malim čovjekom. Onim istim malim čovjekom koji [...] „želi preko crte, želi ali ne sme“, samo što ovdje on ne želi da bude junak priče već da mirno živi svoj mali život.
Saga o muškarcima okreće se ukrug, kao godovi na drvetu, kao zemaljska kugla. Čini nam se da teče, da prolazi, da se menja, a sve ostaje isto. Dileme, slutnje, strahovi, ponavljaju se kao kiše, kao vetrovi, kao snegovi Kilimandžara. Niko ni od koga ništa nije naučio o ljubavi. Svi smo početnici u drevnom, večitom svetu. Sopstvenu mudrost nosimo u genima, kao sudbinu, kao vrelu ili hladnu krv. Saga o muškarcima postoji, izgovorena ili prećutana, u zavisnosti od količine laži na koju smo osuđeni. Prećutanost i nesloboda samo su površina iluzije koja je dostupna našoj svesti i predstavi koju imamo o svetu. Zahvaljujemo Bogu što živimo u slobodnom vremenu, što možemo sve da uradimo, sve da izgovorimo. Kakva obmana!Zum Buch
„...Na atlasu velika mrlja Kine raste, postaje neuhvatljiva pogledu i on roni kroz nju kao nesrećna mala riba koju će progutati sopstvena želja. Dosta je ljudi bilo u Kini i mnogo se pisalo o toj zemlji. Putnici su ispričali sve što ih je tamo iznenadilo svojom posebnošću – tako smo saznali sve bizarnosti na razne načine interpretirane. Videli smo, kao sopstvenim očima, dvorove i hramove, vrste porcelana sve do onog iz pokrajine Kjangsi, porcelan što ne prelazi debljinu ljuske jajeta; opisali su nam razne vrste mučenja i tajne erotskih nastranosti; zavirivali smo u pušionice opijuma, u klubove šangajskih milionera i tako bili svedoci njihova raspusnog života. Kina nam je predstavljena s najfolklornije, ’najkineskije’ strane. Kinezi su prikazivani kao najčišći predstavnici svoje rase i idolopoklonici Zapada, fini, svileni, s dugim zašiljenim noktima i očima zamagljenim opijumom, pohotom i pohlepom za novcem. S druge strane, ako to već nije bio ambijent jednog još u Evropi zamišljenog kineskog muzeja, romani su govorili o bednicima koji s religioznim zanosom trpe svoju bedu, i ta je beda bila vrlo živopisna, činila se gotovo insceniranom radi kurioziteta, u čast radoznalih turista. Bilo ih je, daleko manji broj, koji su govorili i o stvarnoj, proživljenoj tuzi ove zemlje, ali je jedva ko ulazio u njene uzroke nagoveštavajući mogućnost i drukčijeg stanja. Dolazili su putnici i odlazili, odnoseći sobom više ili manje, prema potrebama i sklonostima. Znam da je, široko uzevši, u narodima, kao i u pojedincima, sasvim lako videti ono što se hoće, jer nema čoveka, ljudskog dela, pa ni naroda, koji ne bi bio zbir pozitivnih i negativnih odlika. Volter se još davno divio Kini i voleo je. U toj je zemlji nalazio ostvaren utopistički san o idealnom društvu. U kineskom narodu video je racionalan narod, antireligiozan, disciplinovan i radan, narod koji zasukanih rukava, diveći se oskudnoj lepoti prirode oko sebe, ’obdelava svoj vrt’. Monteskje naprotiv, doživljava nešto sasvim drugo. On apostrofira Kinu kao primer rđavog državnog sistema. Tamo caruju despotizam i servilnost, dva elementa što urađaju kukavičluk i podlost. Misionari su doživljavali Kinu kroz poštovanje ili nepoštovanje svojih dogmi, kapitalisti u ostvarenju svojih finansijskih težnji. Putnici su doživljavali Kinu na njenim kuriozitetima; svoja estetska merila preko njena komfora i dragocenosti do kojih su došli za malen novac! Pisci su je doživljavali, mahom, preko izdavačkih zahteva što su formirani po ukusu tržišta, ređe na onom što se naziva afinitet i lična savest. S platformi na koje su se postavljali, ljudi su davali svoje ocene, a neznatni su bili uzroci što su određivali njihove simpatije i antipatije...“Zum Buch
U Kosmopolitskim pričama se kao književni junaci, ili samo kao svici koji promiču prostorom i vremenom, javljaju flamanski slikari Rubens i Van Dajk, Sultan od Zanzibara i emir od Katara, britanska kraljica, admiral Pakistanske mornarice, pijani škotski kapetan, čak nekoliko papa, kardinal Lime, egipatski Kediv, kralj Faruk, graditelj Sueckog kanala Ferdinand Leseps, Van God, Tuluz Lotrek, Čehov, Mikalanđelo i Rafael, manekenka Naomi Kembel, predsednik Miteran, ujedinitelj Kelta Vercingetoriks, Cezar, Džems Džojs i Italo Zvevo, bavarski kralj Ludvig, Vagner, Šiler, majka cara Konstantina Jelena, Sveti Jeronim, istoričar Gibon, Euklid, belgijski kralj Leopold i mnogi drugi. Plava džamija i Bakingemska palata, peščani satovi i drveni globusi, skupocene i nomadske prostirke, Budin zub, tantristička božanstva, recepti indijanskih vračeva, u afričkom ratu primenjena Euklidova teorema, zbirke retkih leptira, stari jedrenjaci, ukus i miris tropskih začina, lažni i pravi Isusov krst, faraonska notna skala ispisana hijeroglifima, afričke maske, fetiši i enigmatične slike takođe su utkani u već gusto tkanje planetarne prostirke od Zanzibara do svetilišta Inka. Sudbine, prošle i sadašnje, sve odreda suočene sa životnim protivrečnostima ali i metafizičkim nedoumicama, daju ovoj zbirci ne samo prostornu širinu već i vanvremensku dubinu. „U moru bljutave ’publicistike’ i još bljutavije ’beletristike’, ova zbirka priča, bolje reći školjka (jer školjke valjda govore ehom morskih dubina), učini sve da pobegnemo od košmarne zbilje i otisnemo se ka nekim sprudovima prateći koridore svetskog putnika, pomalo nalik melanholičnom mornaru Kortu Maltežaninu Huga Prata, kome je još u detinjstvu Ciganka rekla da na dlanu nema linije života te da ih mora sam ispisati.“ „Ovakve priče mogu ostvariti samo pisci kosmopolitske širine duha oslobođeni getoizirane i klaustrofobične ambijentalnosti naše domicilne ’beletristike’.“ (Zoran Panović: Danas)Zum Buch
Zbirka pripovedaka: „Vij, kralj duhova“, „Strašna osveta“, „Majska noć ili utopljenica“, „Začarano mesto“, „Veče uoči Ivana Kupale“, „Nestalo pismo“ i „Soročinski sajam“.Zum Buch
Zbirka priča: „Gobsek“, „Gospođa Firmijani“, „Poruka“, „Bezbožnikova misa“, „Pjer Grasu“, „Slavni Godisar“, „Fačino Kane“, „Jedan kralj boema“, „Godisar II“ i „El Verdugo“.Zum Buch
Ovo je prva zbirka neobjavljenih pripovetki Mir-Jam. Sledeći svoj impuls za ljubavlju, Mir-Jam je ovom zbirkom dala portrete devojaka i mladića iz različitih društvenih slojeva koje objedinjuje čeznja za samostalnošću, čime je u svoje priče unela i socijalnu problematiku.Zum Buch
