Pesnikova tajna

Antonio Fogacaro

Summary

„Danas, drugog novembra 1881, odlučio sam da ispišem tajnu, koja je život, bogatstvo i snaga moje duše. Ni moji rođaci, ni moji prijatelji, koliko ja znam, nemaju pojma o tome. Jednoj jedinoj osobi, koja je još u životu, u Italiji, pričao sam ponešto; ali, ona je takva da zacelo nije ni reči prozborila o tome.
Govorim o osobi koja će od mojih naslednika primiti ovaj rukopis; govorim o vama, mila i verna prijateljice. Ako se, čitajući ovo, setite jedne lombardijske crkvice usred zelenih rudina, ako se setite tihog žubora vode u onoj osami, setićete se i onoga što vam poverih, jecajući bez suza, uz uzbuđenje, koje nije bilo samo bol. Sada ostavljam vama da govorite ili ćutite. Ako svet i dalje ne bude znao za moju tajnu, govorite o njoj, prijateljice moja, samo Bogu, kada mu se molite; ako bi kakav književnik, na putu po inostranstvu, doznao štogod neodređeno, pa se usudio da za dva solda u nekoj Fanfuli ili kakvom Pungulo dela Domenika prikaže moje srce, vređajući samo istorijsku tačnost, ispričajte tu moju tajnu u poverenju samo onima koji me još vole. Ali, ako o nama budu pisali lažno, ono što bi čoveka moglo da rastuži i uznemiri, onda, molim vas, sklopljenih ruku, srcem prepunim tuge, da objavite moju priču. Bejah napisao srcem prepunim tuge i gneva; ali, prebrisah gnev, jer se to, kao ružno, ne bi svidelo milom stvorenju. Za mene i za nju ima na ovome svetu još jedno jedino od čega prezamo; molimo Boga, da otkloni od nas još jedan jedini bol: klevetu. Nadamo se, da će on našu molitvu uslišiti; ali, ako bi bila božja volja da bude drugačije, onda uradite, prijateljice moja, sve ono što bismo uradili mi, da smo još u životu. Ako se ne bi verovalo mojim rečima, osnažite ih dokazima i pismenima. Kad god ih potražite, daće vam ih moj prijatelj, doktor Paul Štele, iz Rideshajma na Rajni, u Pruskoj.
Danas su zadušnice. Magla se koluta oko prozora usamljenog letnjikovca, gde sam gost svojih sinovaca. Neko se na donjem spratu, ispod mene, vežba u nekoj jednolikoj muzici. Iz pobočne sobe koraci domaćih slugu. Niko ne zna šta ja radim, šta osećam. Ruka mi drhće, grudi mi se nadimaju, suze me guše. I ipak kasnije će se meni samom činiti da mi je priča hladna! Rad bih bio da govorim; ali, rečju što umire, da govorim iz tame nepoznatog sveta, živim glasom što prodire iz atoma u atom, što nikada ne prestaje i što se čuje možda na onom svetu, ako tamo ima duhova što sve osećaju. Bio bih rad da govorim, ali ne gomili, nego samo plemenitim dušama, koje je kleveta rastužila, a i izopačenim srcima, koja su u tome uživala. Da li, dakle, da spustim pero i da se oslonim na Boga? Pomišljam na nju, na moju zvezdu, i čujem njen mili glas, najmiliji glas što je ikada zazvonio sa čovečjih usana, kako mi nežno veli: write, love; piši, dragane!“

Available since: 03/26/2020.

Other books that might interest you

Tereza Raken

Emil Zola

Tereza Raken je priča o mladoj ženi, nesrećno udatoj za svog rođaka posredstvom ohole tetke koja, suštinski samoživa i sebična, samo ostavlja utisak dobronamernosti. Terezin suprug, Kamil, je bolestan i egocentričan, tako da Tereza, kad joj se prilika ukazala, počinje turbulentnu i strastvenu aferu s Kamilovim prijateljem, Loranom.
U uvodu, Zola naglašava da je namena ovog romana studija temperamenta, a ne karaktera, poredeći svoje delo sa sociološkim istraživanjem. Zahvaljujući njegovom nepristrasnom i naučnom pristupu roman Tereza Raken se smatra pravim primerom naturalizma.

Show book

Taras Buljba

Nikolaj Gogolj

Taras Buljba je kratak istorijski roman Nikolaja Gogolja iz ciklusa „Mirgorod“. Štampan je 1835, a drugo prerađeno izdanje izašlo je 1842. To drugo izdanje je osnova svih savremenih izdanja.
Roman se bavi istorijom zaporoških kozaka, ali se njegova radnja ne može povezati s konkretnim istorijskim događajima. Glavni junak je Taras Buljba, stari kozak, koji sa svojim sinovima Andrijom i Ostapom polazi u borbu protiv poljskog plemstva, a u odbranu pravoslavlja.
Ovo delo Nikolaja Gogolja pisano je u klasičnom maniru, i u njemu nema karikiranja likova, koje je bilo Gogoljev zaštitni znak. Idejno, Taras Buljba je delo u stilu romantičnog nacionalnog preporoda. Gogolj je u njemu dao prikaz koncepta „ruske duševnosti“, a delo prožimaju avanture i prikazi bòja, kao i Gogoljev karakterističan humor.

Show book

Ja?

Peter Flam

Ako ovo nije moj život, čija je moja smrt?
Roman Petera Flama – Ja? nastaje nakon Prvog svetskog rata, sukoba koji je promenio svet i živote i pobednika i poraženih. Ekspresionistička proza tog vremena, mračna i duboka u saznanjima i iskustvima pisaca i gorka u spoznajama života i smrti, pokušavala je da odgovori na ona dubinska pitanja na koja ni rat ni mir nisu uspeli. Ovaj roman Eriha Mosea – Petera Flama, skoro čitav vek je čamio u arhivama izdavača „S. Fišera“, ali nije nimalo izgubio na aktuelnosti, naprotiv. Kao da ova lična drama, mračni vrtlog među strujama evropske književnosti, lavirint identiteta, stenogram psihičkog zemljotresa, tek sa modernim vremenima dobija na aktuelnosti i otkriva kodove za konačno dešifrovanje. Kao da je jedna civilizacija nestala u velikom ratnom sukobu, a posledice ljudske auto destrukcije tek sada, vek kasnije, dekodiramo pomoću ove knjige.
Hirurg Hans se vraća iz rata u Berlin, 1918. Ali duboko u sebi oseća da nije više onaj isti čovek koji je otišao u rat. Veruje da živi u tuđem telu. Iako ga svi ga prepoznaju i misle da znaju sa kim razgovaraju, on sve manje prepoznaje sam sebe. Da li je ovo njegov pravi dom? Da li je on zapravo oženjen mladom, vitkom, lepom Gretom? Da li zaista imaju malog sina? Da li je on zaista buržoaski hirurg Hans ili je više Vilhelm Plahta, mrtvi ratni drug, pekarov sin iz Frankfurta? Za što pas Nero reži svaki put kada ga vidi, kao da je uljez?
Iako se postepeno navikava na životnu rutinu i ponovo počinje lekarsku praksu, oseća se potpuno otuđenim od okoline. Iskustva života i smrti iz rovova nagrizla su njegov identitet. Nakon godinu dana, prošlost ga sustiže posle forenzičke obdukcije i svedočenja na sudu. Gorčina iskustva pojavljuje se iz mraka identiteta i opisuje najdublje tamnine duše.
Prevod s nemačkog: Maja Matić
„Fascinantno ponovno otkriće.“ Frankfurter Allgemeine Zeitung
„Kao teško, intenzivno crveno vino. Sa izuzetno dugim ukusom.“ Deutschlandfunk Kultur

Show book

Lepa Margaret

Henri Rajder Hagard

U doba Henrija VII u Engleskoj upoznajemo trgovca Kastela, njegovog pomoćnika Pitera, rođaku Beti i Kastelovu ćerku, prelepu devu Margaret. I baš zbog njene lepote i jednog ludo zaljubljenog španskog plemića svi oni, spletom nesrećnih i nesvakidašnjih okolnosti, dospevaju u Španiju i čak na dvor kralja Ferdinanda i kraljice Izabele. Prateći njihove pustolovine, saznajemo kakva sve ljubav može biti, koliko je neko spreman da se za nju žrtvuje, ali i koliko je i u vreme španske inkvizicije opasno bilo biti Jevrejin, pa i koliko su plemićka titula i ljudski život tada vredeli. Jedno je izvesno – svako će od njih poneti svoj krst...

Show book

Petrogradske pripovetke

Nikolaj Gogolj

Zbirka pripovedaka „Nevski prospekt“, „Nos“, „Šinjel“ i „Dnevnik jednog ludaka“.

Show book

Askanio

Aleksandar Dima

Dimin roman Askanio je suptilna priča iz umetničkog sveta na relaciji Firenca–Rim–Pariz. Dima je ovde tanani analitičar ljudskih odnosa i emocija i pisac s neobično razvijenim čulom za figurativnu umetnost.

Show book