Verlag: Agencija TEA BOOKS
Ovo je integralna verzija avanturističke priče o mladom plemiću D’Artanjanu i trojici hrabrih i bučnih hvalisavaca – Atosu, Portosu i Aramisu! Njih četvorica udružuju se kako bi odbranili kraljicu i kralja od zavera koje kuje njihov zli rival kardinal. Uzbudljiva pripovest o hrabrosti i odanosti obiluje borbama, spletkama, junačkim delima, velikim ljubavima i žestokim mačevanjem.
Priča počinje istorijskim događajem – godine 1672. holandskog predsednika veća Jana De Vita i njegovog brata Kornelijusa linčuje pobesnela rulja njihovih sugrađana, što se smatra jednom od najbolnijih epizoda u holandskoj istoriji. Dima ga opisuje s dramatičnom intenzivnošću i uvodi ga kao početak vlastite pripovesti, koja će uključiti živopisne izmišljene likova i pratiti događaje u narednih osamnaest meseci, otkrivajući polako čitaocu kako je i na koji način ona povezana s ubistvom braće De Vit. Holandski grad Harlem raspisao je nagradu od sto hiljada forinti onome ko uzgaji savršenu crnu lalu. Mladi buržuj i zaneta duša Kornelije fan Barle na putu je da uspe u tom poduhvatu, izuzetno osetljivom i teškom. Jer za Holanđane, lale nisu obično cveće. One od svog uzgajivača traže celo biće: strast, posvećenost i potpunu odanost tom savršenstvu prirode. Stoga je i nadmetanje najboljih državnih baštovana i uzgajivača cveća za novac, čast i slavu prepuno surevnjivosti i strasti. Ponekad tako niskih i razornih da mogu upropastiti onoga ko im se prepusti... Borba između ljubavi prema cvetu i ljubavi prema ženi samo je najteža prepreka od onih koje će Fan Barle imati da savlada na svom putu od gubilišta do slave. Varljivo jednostavne priče i najkraći od svih Diminih poznatih romana, Crna lala upliće istorijske događaje koji okružuju brutalno ubistvo s romantičnom pričom o ljubavi. Ova bezvremena politička alegorija polazi od nasilja i istorijskog zločina da bi se izgradio snažan stav protiv tiranije i stvorila ta obećavajuća tulipa negra – kao simbol pomirljivosti i pravednosti.Zum Buch
Duhovita, topla komedija smeštena u romantičnu Srbiju 19. veka... Ova priča Stevana Sremca dešava se u Nišu krajem 19. veka kada ugledni domaćin jorgandžija Ivko i njegova žena Paraskeva slave Đurđevdan. Kako to već biva na srpskim slavama, uz pesmu, jelo i piće slavski dan se odužio do duboko u noć, kada i najizdržljiviji gosti posustaju i razilaze se. Ali, ove godine, ovog Đurđevdana, Ivkovi verni prijatelji nadmašiće sebe: nadaleko čuveni maštar i lažov Kalča, ispičutura Smuk i veliki ješnik Kurjak kojima se pridružio i nepoznati mladić Svetislav, rešili su da sprovedu u delo stari običaj da se krsna slava slavi tri dana – jedu, piju, pucaju, tamane kokoške i pevaju serenade udvarajući se Marioli i njenoj majci udovici Sike.Zum Buch
Ako ovo nije moj život, čija je moja smrt? Roman Petera Flama – Ja? nastaje nakon Prvog svetskog rata, sukoba koji je promenio svet i živote i pobednika i poraženih. Ekspresionistička proza tog vremena, mračna i duboka u saznanjima i iskustvima pisaca i gorka u spoznajama života i smrti, pokušavala je da odgovori na ona dubinska pitanja na koja ni rat ni mir nisu uspeli. Ovaj roman Eriha Mosea – Petera Flama, skoro čitav vek je čamio u arhivama izdavača „S. Fišera“, ali nije nimalo izgubio na aktuelnosti, naprotiv. Kao da ova lična drama, mračni vrtlog među strujama evropske književnosti, lavirint identiteta, stenogram psihičkog zemljotresa, tek sa modernim vremenima dobija na aktuelnosti i otkriva kodove za konačno dešifrovanje. Kao da je jedna civilizacija nestala u velikom ratnom sukobu, a posledice ljudske auto destrukcije tek sada, vek kasnije, dekodiramo pomoću ove knjige. Hirurg Hans se vraća iz rata u Berlin, 1918. Ali duboko u sebi oseća da nije više onaj isti čovek koji je otišao u rat. Veruje da živi u tuđem telu. Iako ga svi ga prepoznaju i misle da znaju sa kim razgovaraju, on sve manje prepoznaje sam sebe. Da li je ovo njegov pravi dom? Da li je on zapravo oženjen mladom, vitkom, lepom Gretom? Da li zaista imaju malog sina? Da li je on zaista buržoaski hirurg Hans ili je više Vilhelm Plahta, mrtvi ratni drug, pekarov sin iz Frankfurta? Za što pas Nero reži svaki put kada ga vidi, kao da je uljez? Iako se postepeno navikava na životnu rutinu i ponovo počinje lekarsku praksu, oseća se potpuno otuđenim od okoline. Iskustva života i smrti iz rovova nagrizla su njegov identitet. Nakon godinu dana, prošlost ga sustiže posle forenzičke obdukcije i svedočenja na sudu. Gorčina iskustva pojavljuje se iz mraka identiteta i opisuje najdublje tamnine duše. Prevod s nemačkog: Maja Matić „Fascinantno ponovno otkriće.“ Frankfurter Allgemeine Zeitung „Kao teško, intenzivno crveno vino. Sa izuzetno dugim ukusom.“ Deutschlandfunk KulturZum Buch
U ovom izboru Milorada Sofronijevića pojavljuje se, pored prvenca, kratkog romana Pometnje pitomca Terlesa (1906), skoro celokupan pripovedački opus velikog pisca modernizma ‒ Roberta Muzila. Muzil je svakako jedan od ključnih književnika XX veka, iako njegovo stvaralaštvo nastaje ili uprkos „odvratnosti prema pripovedanju” ili kao pokušaj emancipacije pripovedanja od narativnog manira dadilja, koji je, po samom autoru, stil većine pripovedača sve do početka XX veka. Muzil u svojim pričama ne želi da oslikava svet, već mu je namera da izbrazda dušu, kako je jednom i sam rekao. Suštinu umetnosti vidi u područjima „između razuma i osećanja, gde se odigravaju ona prava proširenja duše, gde se prepliću intelektualno i emocionalno”. U svojim pričama, Muzil raskida sa kauzalno-hronološkim tokom radnje, a sve povezuje značenjima, odbacujući pritom svako pojednostavljeno prikazivanje stvarnosti. Pažnja čitaoca se tako pomera s radnje na jezik i na samu strukturu značenja. Izbor tema za svoje priče Muzil nalazi u onom međuprostoru za koji „u jeziku svakidašnjice i čvrstog, uspravnog hoda još nije postojala reč”, kako stoji u Savršenstvu ljubavi. Prevod sa nemačkog: Milorad Sofronijević, Đorđe Katić, Svetomir JankovićZum Buch
Rene i Lujza, tek izašle iz samostana, slede dve različite sudbine. Da li u braku treba biti strasti? Ili u njemu tražimo razumnu sreću? Iza ovog „spora“ koji se vodi razmenom pisama, tuča gluvih se suprotstavlja dvema ambicijama: mudra Rene ne zahteva od života ništa manje nego luda Lujza. Debata o braku, Zapisi dveju mladih žena, takođe je priča o rivalstvu. A ako mudrost na kraju trijumfuje nad „romantičarima“ možda se ne treba previše oslanjati na ishod. „Radije bih da me ubije Lujza nego da dugo živim sa Rene“, rekao je Balzak. Lujza i Rene napuštaju samostan u kome su uspostavile neraskidivo prijateljstvo. Bačene u vihor života kreću različitim putevima: izveštačenost pariskog života i pustoši smrtonosne strasti za jednu, i usamljenost u provincijskoj samoći i samopožrtvovanost na oltaru braka za drugu.Zum Buch
Mali princ – čuvena Egziperijeva alegorija i neka vrsta njegove duhovne autobiografije – najprevođenija je knjiga napisana na francuskom jeziku. Bezvremen je i neodoljiv šarm ove priče o dečaku koji napušta sigurnost sopstvene majušne planete kako bi proputovao svemirom i naučio ponešto o neobičnom ponašanju odraslih. U toj samotnoj odiseji mali princ sreće niz neobičnih ličnosti, a njen vrhunac je kad se nađe na planeti Zemlji, i sretne pilota čiji se avion srušio u pustinji. Najpoznatiji cvet, najpoznatija lisica i najpoznatija nacrtana ovca na svetu nikada nisu ostarili niti izgubili svoju publiku.Zum Buch
